Економија
Криза у ауто-индустрији: Како ће судбина немачког гиганта утицати на кооперанте у Србији
Проблеми у "Фолксвагену" и најава да затвара бар три фабрике, а да десетинама хиљада радника прети отказ, сеје страх и неизвесност у целој Европи, а поготово на Балкану, где на стотине малих фабрика опслужује некадашњег немачког гиганта
Потреси у немачкој аутомобилској индустрији још се нису прелили на српско тржиште, али стручњаци указују да ће, уколико се криза продужи и продуби, земљотрес осетити и њихови бројни кооперанти у нашој земљи. Криза у "Фолксвагену" и најава да затвара бар три фабрике, а да десетинама хиљада радника прети отказ, сеје страх и неизвесност у целој Европи, а поготово на Балкану, где на стотине малих фабрика опслужује некадашњег немачког гиганта.
"Чим се један купац налази у проблему, то се прелива и на добављача. Ту нема дилеме и сасвим је реално очекивати да би могло доћи до проблема у наредном периоду. Тражња, невезано за 'Фолксваген', стагнира већ девет месеци, исто као и прошле године, а 2022. је била најгора у последњих 30 година. Када је слаба тражња, суочавате се са вишком капацитета у Европи, а у Србији се производе делови који се тамо склапају, тако да са те стране јесмо потенцијално у проблему. Још се та криза није прелила на наше тржиште, али то ће се десити ако се проблеми наставе", каже за РТ Балкан Душан Марковић, професор на Економском факултету у Београду.
На крају прошле године у Србији је у овом сектору пословало око 150 компанија, а каблове, вентиле, брисаче, пресвлаке, гуме и остале производе је правило око 101.000 радника.
"Сви овде раде за Европу, ретко ко ради за неке друге локације. Имамо велики број чак и компанија које нису европске, већ јапанске, кинеске, јужнокорејске, али из Србије раде за своје европске погоне. Протеклих година бележимо константан раст броја компанија, а више је фактора, од ниже цене рада, приступа енергентима до добре инфраструктуре. Сви су изложени утицају кризе у Немачкој. Ако буде потрајало, може да буде проблема", сматра Душан Марковић.
Највећи европски произвођач аутомобила већ недељама преговара са синдикатима о својим плановима за ревизију пословања и смањење трошкова, а први пут се разматра затварање фабрика у Немачкој. То је потврдила председница синдиката Данијела Кавало, али није прецизирала на које фабрике ће то утицати нити колико би од око 300.000 запослених "Фолксваген групе" у Немачкој могло да буде отпуштено.
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић каже за РТ Балкан да је проблем Србије, али и свих земаља на Балкану што је "Фолксваген" највећа фабрика, а истовремено је и у највећој кризи.
"Сигурно ће на хиљаде људи остати без посла, а то ће сигурно осетити и домаћа аутомобилска индустрија. Фабрике у Србији углавном раде по поруџбини, за познатог купца. Ако се матична компанија затвори или драстично смањи производњу, тешко да ће они опстати. У њиховим рукама је и нож и погача. Ми смо или на крају или на почетку ланца производње најмање смо битни, јер радимо најједноставније послове, тако да будућност тих фабрика, ако се ова криза настави, неће бити баш светла", каже Љубодраг Савић.
"Фолксваген" је под снажним притиском да смањи трошкове и остане конкурентан у светлу слабије потражње из Кине и Европе. Представница радничког синдиката Данијела Кавало је изјавила да Берлин мора хитно да смисли главни план за немачку индустрију како би осигурао да она "не оде низ воду".
Генерални секретар Асоцијација аутомобилских новинара Србије Петар Живковић подсећа да је у септембру "Фолксваген" раскинуо споразум о сигурности радних места, који је био на снази више од 30 година. Тиме су почев од средине 2025. могућа отпуштања радника из такозваних "пословних разлога", а управо то је сигнал да су очигледно у проблемима, као и цела ауто-индустрија.
"Све је то последица нереалних захтева бирократије Европске уније, јер чиновници само нешто пропишу и кажу да тако мора, а не размишљају о последицама. Мало су ван живота, ван привреде. На сајму у Франкфурту је Ангела Меркел пре неколико година рекла да би могла сутрадан да пребаци све на производњу електричних возила, али да то не може да уради преко ноћи због 800.000 радника који праве аутомобиле на дизел моторе. Ови политичари тако не размишљају, имају своју агенду коју желе да испуне, али постављају прекратке и нереалне рокове и угрозили су опстанак целе индустрије", указује Живковић.
Он сматра да тржиште још није спремно да "прогута" толику количину електричних аутомобила да би фабрике могле да раде несметано.
"Очекујем да ће држава интервенисати и да ће стати иза "Фолксвагена". Без обзира што они тврде да се то не ради у капитализму, итекако се ради. Поразно је да им је тренутно најпродаванија 'голф осмица' са класичним бензинским мотором. Потражња за електричним аутомобилима је била добра док је било субвенција државе, кад су оне престале, стала је и куповина. Немачка, као највеће тржиште, не реагује баш онако како су они очекивали", каже Петар Живковић.
