Велики број оних који се сећају Титове Југославије, носталгично помиње каква је то држава била. Кажу свако је имао посао, добијали су се станови, које нисте морали ни да закључавате, а од Вардара до Триглава сте могли да преспавате на клупи у парку. И то да вас нико не дира. Такву идилу и више од три деценије од распада СФРЈ плаћају наши грађани. А, како ствари стоје то бајковито сећање плаћаће још 17 година!
Према званичним подацима Народне банке Србије, наша држава на данашњи дан дугује још 912,88 милиона евра позајмљених управо у доба СФРЈ! Највише морамо да вратимо Светској банци и то 397,83 милиона. На другом месту је Париски клуб поверилаца којем "дођемо" 306,79 милиона, следи задужење према држави Кувајт од 168,2 милиона, док смо Либији "кратки" 40 милиона.
Из НБС су "Новостима" рекли да ће ове обавезе бити измирене до 2041. године. Дуг према Светској банци биће измирен 2031, а Према Кувајту 2034. године, да би до поменуте 2041. био исплаћен и Париски клуб.
Када се споје ове цифре долази се до рачунице да 44. године од Титове смрти сваки грађанин Србије је дужан по 150 евра због кредита које је "највећи син наших народа и народности" позајмљивао.
Да Париски клуб поверилаца 2001. године није репрограмирао дуг нашој држави, бројке Титових дугова би биле драматично веће. Те године су они отписали чак две трећине, односно 66 одсто од 4,5 милијарди евра колико смо тада били дужни. Тај аранжман нам је донео грејс период од шест година и продужен је рок за отплату преостале 1,8 милијарде евра на 22 године.
Tоком ове године, Србија је укупно отплатила око 202 милиона евра, и то Париском клубу поверилаца нешто више од 136 милиона евра, Светској банци 44,4 милиона евра и Кувајту 21,1 милиона евра, док ће у децембру на наплату доћи још око 23 милиона евра према Светској банци.
Укупни дуг Србије у јуну ове године је износио 48 милијарди евра. Он је подељен на јавни сектор, који је у минусу 26 милијарди евра и приватни који дугује око 21 милијарду. У НБС, када је у питању укупни спољни дуг Републике Србије, поручују да је учешће спољног дуга у БДП-у од 2012. године смањено са 73,1 одсто на 60,4 процента колико је износило на крају 2023. године.
Наша земља је у потпуности отплатила репрограмирани дуг према Лондонском клубу поверилаца у износу од 976 милиона евра, као и према Европској унији у износу од 224 милиона евра.