Све значајнији удео железнице у транспорту робе: На пругама 18 оператера

Робни железнички саобраћај представља кључну компоненту транспортног система Србије, јер доприноси одрживој економији и повезивању на међународном тржишту. Железничка мрежа Србије покрива више од 3.340 километара укључујући Коридор 10, изјавио је помоћник министра за друмски саобраћај Мирослав Алемпић на конференцији "Железнички транспорт робе – перспективе и решења", који је у Београду организовао портал "ПлутонЛогистикс".

Коридори су, према његовим речима, основа за даљи развој транспорта Србије, а држава, спроводи модернизацију железничке инфраструктуре радећи на пругама у дужини од 240 километара, док је у плану рад на више од 1.500 километара пруге.

"На нашем тржишту, поред компаније 'Србија Карго', имамо 17 приватних оператера. Само у 2023. години укупан износ превоза био је већи од 8.800.000 тона робе. Имамо 11 интермодалних терминала, од којих су два у државном власништву", нагласио је Алемпић.

Гранични прелази главни проблем

Србија, како каже, има повољан геостратешки положај и добру повезаност са међународним токовима, али постоје проблеми на граничним прелазима.

"Због тога је Министарство одлучило да, заједно са Светском банком, уведе систем за електронску размену података на границама. То ће олакшати транспорт робе, унапредити проток роба и смањити административне препреке", навео је Алемпић.

Почело тестирање брзе пруге до мађарске границе: Када ћемо до Суботице стизати за 76 минута

Оценио је да ће железнички транспорт наставити да расте, као и да Србија има све предуслове да се у тој области наметне као лидер у региону.

Помоћница министра за железнички саобраћај Анита Димоски истиче да Влада Србије спроводи велике инфраструктурне пројекте, али и да улаже у возна средства.

Директор Транспортне заједнице Матеј Закоњшек наглашава да железнички саобраћај осам пута мање загађује ваздух од друмског, као и да је заједнички европски циљ да се до 2030. године удвостручи роба превезена железницом.

"Последњих година и деценија, највише инвестиција је отишло у друмски саобраћај и зато и овде на Западном Балкану имамо релативно квалитетну путну мрежу. Међутим, у последњем периоду то се променило. Први пут после можда 30, 40 година имамо рекордно улагање у железницу", оценио је Закоњшек.

Он истиче да је сада кључно бавити се одржавањем инфраструктуре.

"Разлог зашто возови иду споро није то што раније нисмо имали мрежу, већ због неодржавања у прошлости. Зато је тренутни инвестициони нагон исправан, али је од суштинског значаја обезбеђивање финансијских средстава за одржавање", рекао је Закоњшек.

Сваки други радник има више од 50 година

Декан Саобраћајног факултета у Београду Милорад Килибарда навео је да 50 одсто железничког транспорта обављају приватни превозници, што према његовим речима омогућава подизање квалитета услуга и нивоа сервиса у логистичким решењима и ланцима снабдевања.

Говорећи о изради националне стратегије за развој транспорта, Килибарда каже да је Саобраћајни факултет активан по том питању и спреман да понуди свој интелектуални капитал.

"У 2023. имали смо око 2.700 радника запослених у железничком транспорту робе. Забрињавајућа је старосна структура, јер 55 одсто запослених има више од 50 година", рекао је Килибарда напоменувши да је потребно радити на креирању нових кадрова.