Енергетска криза подстиче повратак Немачке угљу

У јеку енергетске кризе која погађа Стари континент, посебно највећу европску привреду – Немачку, та земља је одлучила да се врати прљавом гориву – угљу.

По подацима немачког статистичког завода "Дестатис", више од трећине (36,3 одсто) електричне енергије у немачкој електроенергетској мрежи у периоду између јула и септембра потекло је од термоелектрана на угаљ, у поређењу са 31,9 одсто у трећем кварталу 2021. године. Такође, производња електричне енергије из угља порасла је за 13,3 одсто на годишњем нивоу на 42,9 терават-сати у поменутом периоду.

Угаљ је одавно на мети немачке партије Зелених и требало је да се избаци из употребе до 2030. године. Међутим, енергетска криза узрокована санкцијама уведеним Русији, пре свега несташица гаса, утицала је да се укину ограничења на коришћење угља у Немачкој, али и да се поново отворе поједине фабрике за прераду овог енергента.

Глобална потрошња угља достигла је рекордну вредност од преко осам милијарди тона ове године, при чему је Немачка међу највећим потрошачима с порастом од 19 одсто, или 26 милиона тона, у односу на 2021, саопштила је Међународна енергетска агенција (ИЕА).

Уместо да затвори електране на лигнит до краја 2022, како је планирано, немачка влада је издала изузеће да дозволи производњу до марта 2024. године.

Немачка је створила "резерву за замену гаса", што укључује лигнит и камени угаљ којима је дозвољено да се врате на тржиште до 2024. године, наводи се у извештају ИЕА.