Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на непромењеном нивоу од 5,75 одсто, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне, 4,5 одсто и кредитне олакшице (7,0 одсто), саопштила је НБС.
Народна банка Србије је ове године три пута смањивала референтну каматну стопу – у јуну, јулу и септембру, и то са 6,50 на актуелних 5,75 одсто, док је у октобру направила прву паузу.
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да је референтна каматна стопа од јуна смањена за укупно 75 базних поена и да се ефекти досадашњег ублажавања монетарне политике могу очекивати и у наредном периоду.
Извршни одбор је такође нагласио да је, и поред повратка инфлације у границе циља три плус минус 1,5 одсто и наставка њеног кретања у оквиру ових граница, неопходно наставити са спровођењем опрезне и још увек рестриктивне монетарне политике НБС, имајући у виду нешто већу отпорност инфлационих притисака, пре свега у оквиру њене базне компоненте и непредвидивост дешавања у међународном окружењу, раст геополитичких ризика, као и њихов утицај на светске цене енергената, осталих примарних производа и друге макроекономске показатеље.
Цена сирове нафте се, како су навели из НБС, током претходна два месеца кретала у распону од 70 до 80 долара по барелу, углавном под утицајем дешавања на Блиском истоку, док су значајнији раст њене светске цене ограничавале добре залихе нафте на глобалном нивоу и очекивано слабљење тражње.
Ипак, и даље је изражена забринутост да би ескалација сукоба на Блиском истоку могла да поремети токове нафте из овог кључног извозног региона и да доведе до знатнијег раста светске цене нафте у наредном периоду.
То би, оцењује се, могло да се одрази на инфлацију на глобалном нивоу и темпо ублажавања монетарних политика централних банака и услове финансирања на међународном тржишту.
"Инфлација у Србији се налази у границама циља, у септембру је успорила на 4,2 одсто међугодишње и њено кретање је у складу са путањом коју је пројектовала НБС, при чему је раст цена воћа и поврћа због суше био већи од очекиваног, али је то неутралисано падом цена нафтних деривата услед претходно снижене светске цене нафте", истиче се и саопштењу НБС.
Слично као у земљама региона, базна инфлација је веће од укупне инфлације и била је незнатно изнад 5,0 одсто међугодишње.
Суша ризик за инфлација
У наредном периоду инфлација би требало да настави да се креће у границама циља, чему ће пре свега допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и инфлациона очекивања. Ипак, Извршни одбор је истакао да на опрезност монетарне политике упућује и смањена понуда пољопривредних производа на домаћем тржишту услед неповољних временских услова и суше током летњих месеци.
Одлучујући о монетарној политици, Извршни одбор је имао у виду и да показатељи реалног сектора настављају да бележе позитивна кретања. Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, реални међугодишњи раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју износио је 3,1 одсто.
Позитивна кретања у реалном сектору подржана су смањењем инфлације, реалним растом зарада и смањењем незапослености, као и текућим инвестиционим циклусом. Расту привредне активности доприноси и раст кредитне активности, који је у септембру убрзао на 6,6 одсто међугодишње, захваљујући повољнијим каматним стопама услед ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.
Након смањења у октобру, тржишни учесници очекују да Европска централна банка и на наредном састанку у децембру смањи своје каматне стопе, а таква очекивања тржишта преовлађују и за данашњи састанак Федералних резерви.