Немачки радници су се већ изјаснили, да се "неће предати без борбе", а то би значило да неће пристати на масовна отпуштања, која најављују аутомобилски гиганти. Ових дана, међутим, мирно не спавају ни многе њихове колеге широм Европе, у којима послују немачке фабрике, па ни у Србији. Сваки поремећај на тржишту некадашњег "мотора Европе" може негативно да се одрази и на економију наше земље, јер јој је Немачка највећи спољнотрговински партнер.
Највећи европски произвођач аутомобила "Фолксваген" већ недељама преговара са синдикатима о својим плановима за ревизију пословања и смањење трошкова, а први пут се разматра затварање фабрика у Немачкој. Сви се плаше цунамија који би могла изазвати криза у немачкој аутомобилској индустрији.
Проблеми немачке економије су углавном последица прекида испорука енергената из Русије, драстичног пада потражње из Кине, проблема у ауто-индустрији и недостатка квалификованих радника.
Према подацима Привредне коморе Србије, трговинска размена са Немачком је лане била 9,1 милијарди евра, а ова земља је и највећи директни страни инвеститор. Топ пет производа у извозу показују да Немцима највише продајемо проводнике за паљење, сетове за возила, делове за машине, делове и прибор за моторна возила, вучне моторе наизменичне струје и самоходне вагоне. Према подацима Немачке централне банке вредност укупних немачких инвестиција у Србији износи више од 2,5 милијарде евра, а немачки послодавци су отворили око 80.000 радних места у Србији.
Аналитичар Бранко Павловић каже за РТ Балкан да свака криза увек показује да, када немате домаћу привреду, имате несагледиве проблеме.
"Криза је почела у Немачкој, али ће се она прелити на целу Европску унију. Србија треба да се припреми да цела ЕУ иде у рецесију. С обзиром да је ЕУ наш највећи трговински партнер и да огроман део инвестиција није само из Немачке, него и из других земаља ЕУ, то ће итекако имати последице по нас. Нарочито ће имати последице ако рецесија буде дуготрајна, што очекујем да ће се догодити. Онда ће то створити политички притисак да не могу да затварају радна места у Немачкој, а да у Србији радници наставе да раде", сматра Павловић.
Он каже да ће се захтевати да не може Немац да остаје без посла, а да радник у Србији има посла, без обзира што је самој компанији исплативије да поступа на тај начин, јер је овде јефтинија радна снага. Напомиње и да ће се од државе тражити да субвенционише производњу.
"Рецесија Немачке, па затим и ЕУ, свакако није добра вест за ову врсту привредне структуре Србије која је у огромној мери ослоњена на страна улагања. То ће се показати и код страних компанија које немају директне везе с Немачком. Како европско тржиште мање конзумира и апсорбује мање робе и њима ће бити теже. Биће сигурно проблем и за радна места, јер смо претерано ослоњени на ЕУ. Давно је Србија морала да диверсификује своју сарадњу, управо да не би била изложена оваквим кризама", тврди Павловић.
Аутомобилска индустрија се показала као најслабија карика у производном ланцу Немачке. Месецима се мучи са слабом продајом и падом тражње. Економски институт Ифо је саопштио да се не назире крај кризе, јер је индекс расположења у једној од најважнијих индустрија, после малог помака набоље у септембру, поново потонуо у октобру. На мањак наруџби жалило се 44 одсто фирми из аутомобилског сектора, што је највише од првог пандемијског лета 2020. године.
Ифо је, позивајући се на своју редовну анкету немачке привреде, саопштио да је аутомобилска индустрија и актуелно стање оценила знатно слабијим у односу на септембар, као и да су се погоршала и извозна очекивања.
Немачка економија је у трећем кварталу благо пала за 0,1 одсто, а аналитичари сада прогнозирају да на крају 2024. неће забележити раст, већ стагнацију. Ако се предвиђања обистине, то би значило да је Немачка након два узастопна квартала економског пада за 0,1 одсто тренутно у техничкој рецесији.
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић каже за РТ Балкан да у добром делу немачких компанија ова организација има своје представнике, али да за сада нема наговештаја да би могло доћи до отпуштања.
"Велика криза је у немачкој прерађивачкој индустрији, а пре свега у ауто-индустрији,, а добар део компанија које нису чак ни са немачким капиталом, већ су у питању други страни инвеститори, су пословно везане за нашу домаћу ауто-индустрију. Опасност која захвата немачку привреду може да се пренесе и на компаније које послују у нашој земљи. Очекујемо бар тамо где имамо синдикате да се успостави дијалог између представника менаџера, који организују и управљају у име страног капитала и да се припреме за неке мере, уколико буду морали да се смање људски ресурси", каже Вуковић за РТ Балкан.
Он подсећа да је Немачка увела закон да фирме које запошљавају више од 1.000 радника и имају фабрике ван земље, морају и тамо да поштују радничка и синдикална права и да спроведу одређени жалбени механизам.
"Ми тај процес видимо у колективним уговорима, у којима морају да се предвиде и те ситуације, отпремнине, висина зарада. Генерално је у Србији највећи број запослених у прерађивачкој индустрији, око 500.000 радника, али њу чини више сектора. Аутомобилска индустрија, хемије и неметала, а добар део фирми које сврставамо у текстилну индустрију, такође су усмерене на аутомобилски сектор, јер шију пресвлаке за њих. За нас је најважније да буду добри услови рада, а ако дође до отпуштања да то буде достојанствена и правична надокнада за оне који у неком тренутку остану без посла", каже Душко Вуковић.
Он указује да синдикат има податке о пословању немачких компанија и да су оне остваривале огромне профите протеклих година, док су менаџери добијали високе плате и бонусе за добре пословне резултате и поручује да би сада требало да иду на неке друге уштеде, а не да одмах разматрају отпуштање радника и замрзавање плата.