Последице антируских санкција: Амерички "Интел" одустао од мегапројекта у Немачкој

Америчка корпорација "Интел" одустала је од својих грандиозних планова да отвори фабрику чипова у Немачкој у првој половини 2023. године.

Компанија из Силицијумске долине у марту је најавила да ће у Магдебургу отворити велики фабрички комплекс који је требало да смањи зависност Европе и САД од азијских снабдевача.

"Интел" је, навео је тада "Њујорк тајмс" покушао да одговори на континуирани недостатак полупроводника, који је првобитно био подстакнут пандемијом, која је спутала произвођаче аутомобила и друге компаније у Европи и Сједињеним Државама.

Криза ланца снабдевања је нагласила ослањање купаца на произвођаче чипова на Тајвану и Јужној Кореји, посебно за најнапредније производе, а санкције које је Запад увео Москви због специјалне војне операције у Украјини - и њихове последице по привреду и економију Европе, додатно су погоршале ситуацију.

Немачки лист "Фолкстиме" сада је пренео да је компанија сада одустала од рока изградње комплекса навевши да је водећи произвођач полупроводника желео више јавних субвенција.

Лист наводи да је пораст цена енергената и сировина пореметио првобитне прорачуне америчке компаније. Тамо где је "Интел" првобитно планирао трошкове од 17 милијарди евра, цене су сада ближе 20 милијарди евра, преноси Ројтерс.

"Геополитички изазови су порасли, а потражња за полупроводницима је опала", рекао је портпарол "Интела" Бењамин Бартедер. "То значи да још не можемо да кажемо коначан датум почетка изградње."

Компанија је додала да је са немачком владом разговарала о томе како би "јаз" у финансирању могао да се премости. "Јаз се појавио у овој тренутној ситуацији. Радимо са партнерима у влади како бисмо унапредили пројекат", саопштено је из "Интела".

"Интел" је почетком године саопштио да ће изградити најмање две фабрике полупроводника у граду на истоку Немачке, у којима би требало да ради око 3.000 стално запослених, уз 7.000 грађевинаца.

Извршни директор компаније Патрик Гелсингер поставио је циљ да повећа удео САД у глобалној производњи чипова на око 30 процената у наредној деценији, са 12 процената данас. Такође је рекао да жели да повећа удео Европе на око 20 одсто са девет одсто у истом периоду.