Економија
Србија планира изградњу нове електране: Може ли тај пројекат да се спроведе без руског гаса
Стручњаци кажу да би гасне електране могле бити добро прелазно решење са угља, а да су свакако боље и корисније од соларних електрана и ветропаркова
Гас у Европи већ игра значајну улогу у транзицији са угља на чистије изворе енергије, а чини се да ће и Србија ићи том трасом. Наша земља би, у сарадњи са Азербејџаном, могла да изгради велику гасну електрану.
Председник Александар Вучић је након разговора са председником Азербејџана Илхамом Алијевом поручио да би то у значајној мери обезбедило и осигурало потребе Србије за електричном енергијом у будућности.
Стручњаци кажу да би гасне електране могле бити добро прелазно решење са угља, а да су свакако боље и корисније од соларних електрана и ветропаркова.
Председник Скупштине Удружења за гас у Србији Војислав Вулетић каже за РТ Балкан да су Србији потребни нови енергетски капацитети, јер се старе ТЕ "Колубара" и "Морава" у Свилајнцу гасе, а да то мора некако да се надокнади. Напомиње да је "Еектропривреда у својим плановима предвидела изградњу гасних електрана у Суботици, Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Нишу граде термоелектране са когенерацијом на природни гас.
"Када је постојао пројекат 'Јужни ток', ми смо тада у њега укалкулисали тих око 1,5 милијарди кубика гаса за потребе тих термоелектрана на гас. Како су Американци средили да се не ради тај пројекат, успели смо да направимо 'Балкански ток' и у њему има довољно гаса за прве тренутке, који нам стиже из Русије", објашњава Вулетић.
Он напомиње да би најбоља локација била у Нишу, али да нема дилеме да би капацитет гасне електране Србија тренутно могла да задовољи само увозом из Русије.
"Азербејџан нема довољно гаса да би могао да понуди, као што се прича и најављује, да снабдева термоелектрану од 1.000 мега-вата. Не могу да дају 1,5 милијарди гаса. Према томе, Руси морају да притекну у помоћ. Можда Азербејџан може да нам испоручи 10 одсто од потребних количина, али у сваком случају мислим да би основа био руски гас", сматра Вулетић.
Он објашњава да су то комбиноване електране, које имају гасну турбину и парне турбине, али да производе и топлотну енергију, односно грејање за потребе индустрије која се налази у близини.
Тренутно су сви електроенергетски капацитети позиционирани на северу, тако да би било најбоље да се изгради у Нишу, да се покрију потребе југа Србије.
Србија већ има четири гасне електране, и њихова предност је што могу и да греју и производе струју. Једна је у Панчеву, у власништву "Гаспрома", док три "Панонске термоелектране-топлане" у Новом Саду, Зрењанину и Сремској Митровици послују у саставу ЕПС-а.
"Блумберг" је недавно објавио да званичници Европске уније покушавају да испреговарају наставак коришћења украјинске инфраструктуре за транзит природног гаса и после 1. јануара 2025. ЕУ би радије да купује гас од Азербејџана уместо од Русије, а да га увози преко инфраструктуре Украјине. Транзит је важан и Украјини и Европи, јер би у случају потпуног прекида снабдевања, Кијев остао без прихода од транзитне таксе, који је 2021. износио милијарду долара. Зато покушава да обезбеди замену, односно да се наметне као транзитна рута за гас из Азербејџана.
Међутим, како наводи "Блумберг", гасовод Азербејџана до ЕУ је већ у пуном капацитету, а могући споразум би зато могао изгледати као замена, са Русијом која обезбеђује "азербејџански" гас ЕУ, док Азербејџан шаље "руски" гас негде другде, омогућавајући блоку да одржи привид "трговинског ембарга против Москве".
Главна уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић сматра да би изградњом велике гасне електране у Србији, наша земља имала стабилан извор електричне енергије и да би обезбедила замену за термоелектране на угаљ.
"Велика гасна електрана била би решење које би обезбедило тзв. базну енергију, јер је неопходно да постоји континуирана производња што гасне електране обезбеђују, за разлику од ветропаркова и соларних панела. Ако то буде у партнерству са Азербејџаном, ако дају повољнију цену гаса за ту електрану, онда би то била производња и јефтиније струје", указује Путниковићева.
И практични разлози су на страни гасних електрана, јер их је много брже изградити него нуклеарке, за које је потребно од 12 до 15 година.
"С друге стране већ имамо гасовод између Србије и Бугарске који би обезбедио доток гаса из Азербејџана за снабдевање те електране", каже Јелена Путниковић.
Како је навела, не би требало да буде проблема што се тиче гаса и грејања током ове зиме с обзиром да Србија има добро изграђен гасовод из Бугарске ка Србији који је крак турског тока према европским потрошачима руског гаса, уговорене количине, пуно гасно складиште у Банатском двору, као и одређене количине у Мађарској.
