Најскупље некретнине традиционално су у Београду, где се квадрат продаје и за више од 10.000 евра, али у просеку кошта око 2.450 евра. Пре пет година у већини градова у Србији, ван главног града, просечан квадрат је коштао мање од 1.000 евра. Данас је ситуација потпуно другачија, јер су и у унутрашњости цене станова, нарочито у новоградњи, драстично порасле. Десило се оно што су стручњаци и агенти за некретнине најављивали. Како се тражња, због високих цена у великим градовима, помера ка унутрашњости, цене расту и у мањим местима.
На југу и истоку Србије су општине са најнижим ценама по квадратном метру стамбеног простора, а на основу података о Републичког геодетског завода (РГЗ) о продатим непокретностима у првој половини године, најјефтинији просечан квадрат у новоградњи је купљен за 705 евра у Зајечару.
У само још пет градова просечна цена квадрата није премашила 1.000 евра. У Прокупљу је 810, Врању 820, Пироту 960, Новом Пазару 965, а у Крушевцу 970 евра. У свим овим градовима цена квадрата је у односу на 2020. годину порасла од 200 до 300 евра.
У осталим градовима, нарочито већим, попут Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, разлика у цени у односу на период од пре четири године је од 500 до чак 1.000 евра. У Новом Саду је просечна цена квадрата у новоградњи тада била 1.198 евра, док је у првој половини ове године била 1.970 евра. Просечан квадрат у Нишу је коштао 914 евра, а сада је 1.490. У Крагујевцу је за четири године са 980 поскупео на око 1.380 евра.
Према подацима РГЗ, у првој половини године просечна цена квадрата у Лозници, Јагодини, Лесковцу, Пожаревцу и Сомбору премашила је 1.000 евра. После београдских општина, у којима је рекордер Савски венац са просечном ценом од чак 4.460 евра, најскупљи просечан квадрат плаћали су купци у Новом Саду и Нишу, а потом у Ужицу где је био 1.625 евра и Сремској Митровици са 1.425 евра. У Крагујевцу је цена квадрата 1.380, а у Панчеву 1.320 евра.
Подаци РГЗ показују да је у Београду у првој половини године број продатих станова у новоградњи драстично мањи у односу на прву половину прошле године, пао је са 3.628 на 2.967, али та смањена тражња није утицала на цене, које су упркос паду продаје порасле за око 1 одсто.
Укупна вредност тржишта непокретности у Србији је, међутим, у првом полугодишту порасла та 3,9 одсто и износила је 3,4 милијарде евра. Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 1,8 милијарди евра и уделом од 54 одсто. У првом полугодишту у Србији је продато 3,7 одсто више станова него прошле године, а вредност продатих станова је већа за 2,6 одсто. Удео у томе има и смањење банкарских камата на стамбене кредите.
Сваки пети стан на кредит
У првој половини ове године забележен је опоравак куповине непокретности уз коришћење кредита у односу на претходну годину. Укупно осам одсто уговора о промету непокретности финансирано је кредитом, што је за 1 процентни поен више него лане, при чему су највећим делом ових средстава куповани станови. У 20 одсто уговора о куповини станова забележено је кредитно плаћање, што је пораст у поређењу са 18 одсто прошле године.
Гувернер Јоргованка Табаковић је на презентацији извештаја о октобарској инфлацији изјавила да убрзању кредитне активности доприносе очекивано и започето ублажавање монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке и ублажени кредитни стандарди банака.
"Обезбедили смо тзв. меко приземљење наше економије након снажних шокова из међународног окружења и да сада, у условима снижених инфлаторних притисака и кретања инфлације у границама циља, можемо да подржимо и повољније услове и изворе за раст кредитне активности, а тиме и да пружамо додатну подршку привредном расту", рекла је Табаковић.