Чланице Европске уније у понедељак ће расправљати о горњој граници цене гаса која је скоро за трећину нижа од првобитног предлога, како би померили са мртве тачке контроверзни предлог за смањење утицаја енергетске кризе.
Чешка влада, која тренутно председава ЕУ, предложила је спуштање горње границе на 188 евра по мегават-сату у поређењу са 275 евра које је предложила Европска комисија.
Најновија ревизија предложена је државама чланицама у суботу, а Министри енергетике разговараће о томе на састанку 19. децембра. Предлог да се изађе на тржиште, што је још у пролеће тражило неколико чланица, изазвао је дубок раздор међу владама.
Последњих недеља Немачка је инсистирала на опрезном приступ, док су Белгија, Грчка, Италија и Пољска захтевале агресивније мере, са горњом ценом мањом од 200 евра.
17 билиона долара под знаком питања
У питању је будућност економије ЕУ која се процењује на 17 билиона долара, а растуће цене енергије већ су подстакле инфлацију и прете да гурну регион у рецесију.
Криза је повећала буџете влада, а према једној процени, више од 700 милијарди долара отишло је на помоћ компанијама и потрошачима. Ипак, владе су и даље под притиском да учине додатне напоре како би контролисали растуће трошкове.
Цене гаса и електричне енергије скочиле су на рекордни ниво, након што је Европа остала без руског гаса.
Према последњој ревизији, механизам корекције тржишта се активира ако цена гаса за испоруку у наредном месецу на холандској ТТФ берзи, која се сматра референтном за Европу, надмашује 188 евра по мегават-сату током три дана, и ако цена на ТТФ-у буде за 35 евра већа од референтне цене течног природног гаса.
Поред тога, нови нацрт омогућава Европској комисији да прекине интервенцију на тржишту ако се тиме подривају мере ЕУ за смањење потражње за гасом. Механизам би био одмах суспендован и уколико би угрозио сигурност снабдевања.
Неки критичари страхују да би ограничење цена учинило Европу мање атрактивном за продавце широм света.