Масовни откази у некада најјачој европској економији: Каква је судбина Срба који раде у Немачкој

Осим што запослени у немачким компанијама у Србији страхују од затварања погона и они који су на привременом раду у Немачкој брину за опстанак на својим радним местима

Немачка привреда је већ месецима у кризи, док производња "шлајфује". Компаније у ауто-индустрији су прве признале да је "вода дошла до ушију" и да ће морати да деле отказе. Ни у другим секторима, попут грађевине, где се бележи пад поруџбина и мањак пројеката, не цветају руже. Осим што запослени у немачким компанијама у Србији страхују од затварања погона и они који су на привременом раду у Немачкој брину за опстанак на својим радним местима.

Према подацима Министарства спољних послова Србије, у Немачкој живи око 232.000 српских држављана, а ако у обзир узмемо и другу и трећу генерацију српских исељеника у Немачкој живи између 500.000 и 700.000 становника српског порекла.

Економиста Махмуд Бушатлија сматра да ће се криза у Немачкој тек прелити на тржиште рада и да се може очекивати талас масовних отказа, који неће мимоићи ни грађане Србије који раде у овој земљи. 

"Као решење проблема у ауто-индустрији постоји идеја да држава неко време субвенционише компаније, а ако то буде радила, то ће онда значити да ће те фирме морати да ангажују немачке раднике, а не странце. Тако да ће наше раднике вратити, а фабрике и погоне у Србији ће позатварати. Осим ових који раде по болницама и старачким центрима, они су релативно сигурни и могу остати тамо, свима осталима, из других сектора економије, посао виси о концу", каже Бушатлија за РТ Балкан.

Он сматра да је овај сценарио био очекиван, јер је Немачка већ крајем 2019. била у дубокој рецесији.

"Они су то успели да 'закамуфлирају' 2020. због локдауна, који им је био изговор за пад производње, па су се надовезали рат у Украјини и енергетска криза. Они су годинама нон-стоп у рецесији. Сада она погађа све људе и индустрију, мора да се штеди, тако да онда нема новца за инвестиције. А када тога нема, нема посла ни за грађевинаре и трпе сви сектори", напомиње Бушатлија.

Грађевина посустаје

Немачка се, иначе, последњих година издвојила као једна од земаља у коју одлази највише зидара, тесара и осталих мајстора из наше земље, а у извештају Института за економска истраживања ИФО из Минхена који је објављен пре неколико дана се наводи да се наставља и криза у немачкој станоградњи. Руководилац истраживања ИФО Клаус Волрабе је рекао да се компаније и даље боре са високим каматама, недостатком поруџбина и отказивањем раније договорених послова.

Прогнозе немачких фирми за наредни период су и даље песимистичне. У септембру је 11,2 одсто немачких компанија у станоградњи пријавило отказивање поруџбина, а у октобру је овај удео порастао на 11,8 одсто.

Укупна вредност радова коју су извођачи из Србије извели у иностранству у 2023. години износила је око 22 милијарде динара, односно око 187 милиона евра. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) највећа грађевинска активност забележена је у Немачкој са 31,2 одсто од укупне вредности изведених радова, док је Руска Федерација са 26,1 одсто на другом месту, потом Уганда са 10,5 одсто и Црна Гора са 8,7 одсто.

Скоро сваки други грађевинац, од њих 1.613 који су прошле године радили у иностранству, био је ангажован у Немачкој.

Сви они, како тврди директор ГП "Планум" Ратомир Тодоровић, раде преко агенција за запошљавање, јер практично више ниједна домаћа фирма не ради ван граница наше земље.

"То је само изнајмљивање радне снаге преко агенције, они не одлазе преко наших грађевинских фирми. Прошле године је повећан број радника из Србије, јер се Комора ангажовала око тога, по неком споразуму, да одлазе наши мајстори свих профила. Некад смо ми били велесила, радили смо по свету, али политика државе је таква да су довели стране фирме овде да раде, а домаће фирме које су биле познате међународно су се полако гасиле. Остао је 'Енергопројект' који ради у Уганди и нешто у Русији, док ми радимо у Анголи и Русији, али тамо смо регистровали као локалне фирме, а не предузећа из Србије", каже Тодоровић за РТ Балкан.

Он указује да се "српско грађевинарство угасило", јер државе које Србији дају кредите постављају услове које наше компаније не могу да испуне и зато не конкуришу и остају без посла и у земљи и у иностранству.

Бојан Танасковић, генерални директор лиценциране агенције за посредовање у запошљавању Новотек, радна снага каже да је највећа криза у Немачкој у аутомобилској индустрији, али да они раде на томе да, када губе посао, да се радницима налази прекфалификација на друга радна места.

"Потражња за послом није стала, а људи који су способни за прекфалификацију, прелазе из једне индустрије у другу. Стручан кадар је и даље тражен у Немачкој. Немци су стара нација и потребан им је кадар који се тиче неге, као и здравствени радници. То је горуће питање, али су им потребни радници и на грађевини, а из области машинства заваривачи. Све остало решавају премештањем из сектора у којем се губе послови, на друга радна места", каже Бојан Танасковић. 

Он подсећа да је Немачка поједноставила систем визирања радника из Србије, од 1. јуна, од када грађани Србије лакше добијају радне и боравишне  дозволе.

"Нарочито се ово односи на неквалификоване раднике. Немци имају потребе за неквалификованом радном снагом на најпростијим позицијама, који раде на паковању, или слагању. Сингл особе не могу да живе од те једне плате, али ако су брачни пар, да могу да плате стан, који је скуп, онда им се исплати. За оне који долазе на привремени рад, на годину или две, углавном компаније организују смештај, јер знају да људи немају мотив да раде и да целу плату оставе за станарину", каже Бојан Танасковић.

За сада се, како тврди саговорник РТ Балкан, наши људи још не враћају у Србију, бар не у неком значајном броју, али многи и даље траже и проналазе послове у Немачкој.