Економија
Србија би ускоро требало да се придружи СЕПА систему: Шта то значи за грађане и привреду
Ненад Петровић, генерални директор Сектора за платни систем НБС каже да ће се рокови за реализацију међународног плаћања скратити и биће неколико секунди, а не као што је то данас случај где се трансфер средстава обавља у року најкасније истог или наредног пословног дана
Генерални директор Сектора за платни систем НБС Ненад Петровић изјавио је да ће се Србија ускоро придружити СЕПА систему, односно заједничком европском систему и јединственој зони плаћања у еврима што ће, како најављује, довести до јефтинијег и ефикаснијег платног промета за наше грађане и привреду. У централној банци очекују да ће Европска комисије потврду о спремности наше земље доставити већ почетком децембра.
"Ми смо са наше стране одрадили све што је у овој фази било неопходно за прикључење. Сада чекамо Европску комисију да нам достави мишљење, након чега ће сам процес формалног подношења апликације и прикључивања бити у врло кратком року", рекао је он за Танјуг.
Петровић је навео и да су спремност Србије за улазак у СЕПА систем потврдили и експерти Светске банке који годинама уназад нашу земљу истичу као земљу региона са најразвијенијим платним системом, а и пре неколико месеци су дали мишљење да је наш нацрт апликације најдетаљнији и најкомплетнији који су до тада имали прилике да виде.
"НБС у последњих неколико година интензивно ради на усклађивању се стандардима ЕУ тако да су наши прописи у оквиру области платних услуга, банкарског пословања, као и спречавања прања новца у потпуности усклађени са релевантним прописима ЕУ који су услов за СЕПА систем", казао је Петровић и додао да је све то достављено ЕК и Европском платном савету на мишљење.
За Србију посебни услови
Како је рекао, Србија је радила и на томе да се мишљење за приступ овом систему добије раније, међутим у ЕК због недостатка капацитета нису били у могућности да убрзају сам процес давања мишљења, јер је скоро истовремено поднето неколико апликација за прикључење.
"Ми смо још и додатно имали захтев од ЕК, а који није постао у случају других економија региона, да уз нацрт апликације доставимо и усвојене текстове прописа од стране парламента Србије и НБС, што је сам момент подношења апликације одложило за неко време", објаснио је Петровић.
Истиче и да се у међувремену не губи време и да се на нашу иницијативу, а у сарадњи са Европском централном банком (ЕЦБ) ради на техничком повезивању система за инстант плаћања Србије са системом за инстант плаћање ЕЦБ, а са циљем да се грађанима и привреди код обављања платног промета са иностранством обезбеди исти ниво сервиса који постоји у домаћем платном помету већ шест година од када је уведен систем за инстант плаћања НБС.
"Повезивањем ова два система, рокови за реализацију међународног плаћања ће се скратити и биће неколико секунди, а не као што је то данас случај где се трансфер средстава обавља у року најкасније истог или наредног пословног дана у зависности када је корисник донео платни налог у банку", рекао је Петровић.
Према његовим речима, поента и циљ целог овог процеса је да грађани добију бољи сервис него што је тренутно случај у банкама.
Петровић је навео и да су се систему СЕПА до сада прикључиле Албанија и Црна Гора, док су остале економије региона у некој фази приступања.
Међутим, како наглашава, формално прикључење неке земље СЕПА систему је само прва фаза, након које следи друга која је значајно изазовнија у техничком смислу и која подразумева прикључење појединачних банака у европски платни систем путем којих ће се реализовати СЕПА плаћање.
"Црна Гора која је прошле недеље приступила СЕПА подручју, урадила је ту прву фазу, али према информацијама које су јавно објављене, банке у тој земљи неће моћи да подносе захтеве за прикључење у СЕПА пре априла наредне године, док ће сама реализација плаћања бити могућа тек од октобра 2025. наравно уз услов да и саме банке обезбеде те техничке припреме у својим информационим и системима", објаснио је он.
Како до нижих провизија?
Петровић је навео и да верује да ће након приступања Србије СЕПА подручју ова друга фаза за наше банке бити значајно краћа, због како објашњава учешћа у систему за инстант плаћање НБС.
"Банке у Србији су већ у великој мери у техничком смислу спремне за примену СЕПА стандарда и да користе формате порука које се користе у оквиру тог подручја", рекао је Петровић.
Како је нагласио, намера централне банке Србије је да систем за инстант плаћање НБС директно повеже са системом за инстант плаћање ЕЦБ, а не да се свака банка појединачно прикључује у тај систем, што ће трошкови, техничког прилагођавања банака у Србији додатно снизити, а што је уједно и услов да провизије за кориснике, грађане и привреду буду ниже.
"Ми водимо рачуна о томе да цео процес прикључења не проузрукује огромне трошкове за банке, па да онда не добијемо ефекте кроз смањење провизија за грађана и привреде. Значи гледамо у сваком моменту да ти трошкови прилагођавања буду што нижи да би банке могле да понуде и ниже провизије за крајње кориснике", казао је Петровић.
Према његовим речима, ниже провизије због ефикаснијег процеса реализације плаћања очекују грађане код слања новца у иностранство или кад примају новац по основу дознака од својих рођака из дијаспоре, док привреду очекују нижи трошкови код обављања послова са својим инопартнерима, купцима и добављачима.
"Према неким анализама које је спровела Светска банка у претходном периоду, наша микро, мала и средња предузећа плаћају готово шест пута веће провизије него њихови пандани унутар ЕУ. Њихова процена у тој анализи је била и да уколико се трошкови дознака снизе за три процента, да ће се остварити уштеде од близу пола милијарде евра, што није занемарљиво. То говоримо за регион Западног Балкана", закључио је Петровић.
