Сезона слава је почела, а стижу нам и новогодишњи и божићни празници. Период када грађани троше и више него што имају, посежу за куповином на чекове и рате, док власници трговина екстремно зарађују. Талас празничних поскупљења могао би испразнити новчанике и пре почетка славља, јер су ових дана освануле више цене баш оних производа за којима највише расте потражња у празничним данима - од уља, преко кафе до чоколада.
Некима ће ови производи бити потребни да припреме славу, а другима да их понесу као поклон домаћину. И једни и други, ових дана ће за то морати да издвоје више новца него у октобру. Кафа поскупљује због суше и поплава, а уље због слабијег рода. Ипак, у формирању цена, значајну улогу има и апетит произвођача и трговаца.
Цена јестивог уља достигла је 193 динара по литру, колико кошта у појединим трговинским ланцима, док је, према подацима из "Потрошачке корпе", коју објављује Министарство трговине, у августу била 162,96 динара. Драстично је поскупело и маслиново уље, па у неким трговинским ланцима литар кошта и више од 3.000 динара, иако је најчешћа цена у распону од 2.400 до 2.800 динара.
За 200 грама млевене кафе потребно је издвојити и до 400 динара, а у трговинским ланцима кажу да су произвођачи већ најавили ново поскупљење у децембру.
Чоколада за кување од 200 грама кошта од 380 динара, па чак до 570 динара, у зависности од произвођача, док млечна чоколада од 100 грама тешко може да се купи за мање од 200 динара. Иначе, према подацима из "Потрошачке корпе", 100 грама чоколаде је у августу прошле године просечно коштало 136 динара, а у августу ове године чак 180 динара, што значи да је за годину дана цена скочила за више од 30 одсто.
Агроекономски аналитичар Жарко Галетин каже за РТ Балкан да је наше тржиште зависно од увоза кафе и какаа и да се и произвођачи у Србији усклађују са ценама на светском тржишту.
Иначе су и светске цене хране нагло порасле су октобру и сада су највише за последњих годину и по дана, односно од априла 2023. Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) да је забележено истовремено поскупљење биљних уља, шећера, млечних производа и житарица. Индекс цена биљних уља је порастао за чак 7,3 одсто месечно на 152,7 поена и сада је највиши од новембра 2022.
Међународне цене палминог уља порасле су пети месец заредом, а забележено је и поскупљење сунцокретовог и сојиног уља, као и уља репице. Вредност индекса цена шећера је месечно порасла за 3,3 одсто на 129,6 поена и сада је највиша за последњих седам месеци због забринутости поводом сувог времена у Бразилу које погоршава изгледе за усеве шећерне трске.
Цене кафе су у порасту већ три недеље, а децембарски фјучерси арабике су порасли на највиши ниво за последњих 27 година, пре свега због забринутости за усеве због суше у Бразилу, преноси портал "Барчарт". Бразил се суочава са највећом сушом још од 1981. године, а процеwује се да ће производња кафе у Бразилу на крају сезоне 2024/2025. бити мања него што се очекивало, што такође врши притисак на цене.
Вијетнам, значајан произвођач кафе робуста, има другачије проблеме и то са обилним падавинама које би могле да поплаве поља и одложе бербу кафе, а раст цена је, као и у случају Бразила, подржан мањом производњом него што се очекивало.
"Када је у питању кафа, цена је нагло скочила, сада се тржиште мало смирило, али дефинитивно је принос подбацио у Бразилу и Панами. Можемо очекивати још један скок цена кафе до краја године. Какао је ове године подбацио и то је директно утицало на целу кондиторску индустрију и на раст цена чоколада, с обзиром да је он доминантна сировина у производњи", објашњава Жарко Галетин.
Ненад Бумбић из Удружења "Заштита потрошача" каже да су високе цене неких производа на домаћем тржишту одраз и недостатка конкуренције.
"Код нас се већ више од 20 година константно смањује конкуренција на тржишту кафе. Више пута сам купио кафу наших произвођача у САД-у, хиљадама километара далеко, по нижој цени него у Србији. Сигурно не може бити за њих јефтиније да плате превоз до Чикага и да је тамо продају за мање новца. Цака је у томе што тамо нису толико познати, купују је само наши људи, огромна је конкуренција и онда не могу баш да је зацене. Произвођачи обавезно потежу питање акцизе, али то образложење не стоји, јер њих држава једном годишње подиже, а знамо да цене расту много бржим темпом", каже Бумбић.
Слабији род диже цену уља
Постоји широка лепеза уља која се производе на глобалном нивоу, од сојине репице, до палминог и маслиновог уља, али Жарко Галетин каже да је само сунцокрет ове године подбацио и то поприлично, док су се остале уљане културе имале релативно солидан принос.
Цена јестивог уља у продавницама достигла је и 193 динара. Најјефтинији литар може да се пронађе по 139 динара и ту је реч о робној марки једног трговинског ланца.
"Не видим велики простор за поскупљење сунцокретовог уља и сматрам да његова цена неће прећи 200 динара. Уље је по структури потрошачке корпе значајна намирница и не верујем да ће произвођачи значајније дизати цене. Потрошњу кафе можда и можемо да смањимо, али уља тешко. С друге стране, потражња за кафом и чоколадом се у овом периоду може сматрати сезонском. То је случај и са свињским месом, пред Нову годину, Божић и славе. Тако нешто слично се дешава и са осталим артиклима за којима тражња расте током празника, па је цена условљена домаћим сезонским пиковима", напомиње Галетин.
Он указује да сезонски моменат може да креира неку већу цену од стране трговаца и да ту не игра улогу само набавна цена кафе, већ је у питању и трговачка маржа и стратегија наших трговаца који користе ту прилику повећане тражње.