У свом последњем месечном извештају, ОПЕК је објавио да државе чланице тог картела поново нису успеле да произведу договорену количину нафте, што у последње време постаје све чешћа појава. И то није реч о малом заостатку од неколико хиљада барела дан, већ готово 1,8 милиона, што је несумњиво упалило лампице у престоницама тих држава.
У исто време, САД морају да попуне рупу у стратешким резервама од скоро 200 милиона барела, након што су америчке савезне власти раније ове године пустиле нафту из тих залиха како би успориле раст инфлације. Ипак, америчким нафтним компанијама се не жури са повећањем производње.
Ту су наравно и санкције против Русије, за које су многи веровали да би могле тешко да погоде њену нафтну индустрију, што се до сада није догодило. Напротив, санкције, које укључују и потпуну обуставу увоза руске нафте у ЕУ, нису имале никаквих последица на ток нафте која напушта Русију, пише "Оилпрајс".
Инвестиционе банке очекују повећање цена нафте, и поред њиховог недавног пада проузрокованог очекиваним економским успоравањем широм света. Ова очекивања заснована су на повећању економске активности у Кини, која коначно почиње са укидањем своје политике "нултог ковида", као и на чињеници да је нафта и даље незаменљив ресурс. Ера јефтине нафте приближава се крају, можда и заувек.
"Остајемо позитивни када је реч о порасту цена нафте, услед повећања потражње у Кини, и поред опадања производње услед ниских стопа улагања, ризика са руским извозом, окончању пуштања нафте из стратешких резерви и успоравању производње нафте у САД", објавила је инвестициона компанија "Морган Стенли".
Ипак, ситуација би могла да буде много озбиљнија на страни понуде, као што је у свом коментару написао председник инвестиционе компаније "ТортојсЕкоФин" Мет Сали, преноси "Оилпрајс".
"Светске залихе нафте налазе се на најнижем нивоу од 2004. године, Министарство енергетике је ове године пустило је 200 милиона барела нафте из стратешких резерви, ОПЕК наставља да се мучи са достизањем зацртаних квота док амерички произвођачи покушавају да помогну, али они имају ограничен капацитет", тврди Сали.
Уколико се ови трендови буду наставили, што ће по свој прилици бити случај, постоји много разлога за бригу.
ОПЕК, на пример, нема разлога да повећа производњу, пошто би таква мера имала смисла једино ако би картел био сигуран да ће цена нафте током дужег временског периода остати изнад 100 долара по барелу, али у овом тренутку то нико не може да зна са сигурношћу, сматра Сали.
Постоје и физичке препреке које спречавају ОПЕК да повећа производњу, што показује константни неуспеси овог картела да постигне своје зацртане циљеве, наводи "Оилпрајс". Већина држава чланица ОПЕК-а има амбициозне циљеве раста производње нафте, али они остају само жеље, пошто производња остаје смањена услед све мањих залиха и недовољних инвестиција.
Како Сали напомиње, ОПЕК није у континуитету производио више од 30 милиона барела дневно још од периода од 2015. до 2018. године, када је производња намерно повећана у покушају да се уништи америчка индустрија нафтних шкриљаца, што је у великој мери, макар привремено, било успешно. Такво повећање производње више није реално, наводи се у тексту "Оилпрајс"-а.
Недовољне инвестиције све више погађају и америчку индустрију, или барем тако сматрају у Белој кући. Бајденова администрација верује да сви амерички произвођачи морају да уложе више новца у повећање производње. Амерички нафтни гиганти са своје стране тврде да су дугорочни изгледи за потражњу нафте исувише несигурни да би се говорило о повећању улагања у производњу.
Америчка нафтна индустрија највероватније неће успети да постигне годишње повећање производње од око милион барела на дан, као што је до скоро био случај. Стопа раста од 500.000 до 750.000 барела на дан далеко је реалнија, сматра Сали, што није добра вест за потрошаче, пошто ће и поред планиране транзиције на одживе изворе енергије потражња за нафтом остати стабилна у скоријој будућности.
Светска агенција за енергетику недавно је повећала своја предвиђања потражње за нафтом наредне године, услед неочекиваних повећања у потрошњи последњих месеци, наводи "Оилпрајс".
По свој прилици реч је о тренду који ће се одржати у недостатку реалних алтернатива за нафтне деривате. То значи да ће се понуда и потражња нафте наћи у нестабилној равнотежи, која ћи се константно налазила на граници несташице, па чак и велике несташице, уколико нафтни гиганти наставе са окретањем ка енергентима са ниском стопом угљеника, како би испунили своје еколошке циљеве. Сви ти факроти указују нам да је ера јефтине нафте готова.