"Европски министри постигли су договор о ограничењу цене гаса од 180 евра по мегават-часу", написала је на Твитеру новинарка "Еурактива" Кира Тејлор.
"Још увек није сигурно какав ће бити утицај овог ограничења, пошто оно укључује много изузетака. Свакако, ово није магично решење за све проблеме. Државе чланице ЕУ морају да се фокусирају на права решења кризе, попут смањења потражње и повећања производње енергије из одрживих извора", написао је на Твитеру сарадник тинк-тенка "Бругел" Симоне Таљапјетра.
Коначна максимална цена мања је од оне коју је Европска комисија првобитно предложила за готово 100 евра по мегават-часу, када је предложено да се механизам активира у случају да цена гаса премаши 275 евра током десет везаних дана.
Више министара назвало је то ограничење "шалом", пошто се оно не би активирало чак ни када су цене достигле своје максималне вредности у августу.
Коначни договор је постигнут након што је Немачка, која се оштро противила ограничењу због забринутости да ће довести до преусмеравања вредних залиха гаса из Европе у делове света који су спремни да плате више, на крају пристала на ту меру, преноси "Фајненшел тајмс".
Чешки министар индустрије и трговине и председавајућу Савету ЕУ Јозеф Сикела изјавио је данас да су министри ЕУ "постигли важан споразум који ће заштитити грађане од скока цена енергије, уз реалан и ефикасан механизам, који укључује неопходне гаранције за сигурност снабдевања и стабилност финансијских тржишта".
Холандија и Аустрија, које су такође биле против ограничења, биле су уздржане на коначном гласању, а Мађарска је гласала против.
Земље које се од почетка залажу за ограничавање цене гаса су Италија, Грчка, Шпанија, Белгија и Пољска.
Ограничење ће се примењивати од 15. фебруара 2023. године, и важиће привремено, годину дана.
Такође, постигнут је и споразум који омогућава државама да формално усвоје још два хитна текста са циљем ублажавања утицаја енергетске кризе.
Први предвиђа групне куповине гаса, у којима би учествовали конзорцијуми компанија, како би заједно постигли боље цене, као и механизам солидарности који аутоматски обезбеђује снабдевање енергијом земаља којима прети несташица.
Други поједностављује процедуре ауторизације за инфраструктуру обновљиве енергије.
Државе чланице и Европска комисија сада морају да се позабаве структурном реформом европског енергетског тржишта, а очекује се да ће ЕК почетком следеће године дати своје предлоге.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да су "покушаји постављања горње границе цена гаса неприхватљиви", као и да ће "бити одговарајућих одлука" са руске стране.
"Свакако ће бити потребно време да се темељно одвагају све добре и лоше стране при проналажењу решења. Знате да је нафтни процес мало спор. Ипак, одговор Москве на горњу цену нафте биће објављен. Исто ће се десити и да гасом", истакао је Песков, пренео је ТАСС.
"Ово је кршење тржишног процеса одређивања цена, задирање у тржишне процесе. Свако позивање на утврђивање горње границе цене гаса је неприхватљиво", рекао је портпарол Кремља.