Централне банке широм света чувају своје златне резерве као штит од спољних шокова као што су потенцијални трговински ратови и геополитичке тензије у Украјини и на Блиском истоку. Њима су се сада придружиле колеге од Варшаве до Београда што, пише "Блумберг", чини источну Европу једним од највећих купаца племенитог метала.
Тежња ка осећају безбедности снажан је мотив у региону који је у прошлости био опустошен ратовима и у чијем суседству букти сукоб.
Према најновијим подацима Светског савета за злато, Пољска, која дели границу са Украјином, била је највећи купац злата на свету у другом кварталу.
Гувернер централне банке Пољске Адам Глапински рекао је да су златне и девизне резерве кључне за заштиту привреде од катастрофалних догађаја. Он је од септембра повећао залихе полуга на неких 420 тона, што је отприлике половина залиха Индије или Јапана.
"Улазимо у ексклузивни клуб највећих светских власника злата", ликовао је Глапински на конференцији за новинаре прошлог месеца, наглашавајући свој циљ да подигне удео злата на 20 одсто свих резерви.
Чеси су такође потенцијални чланови клуба. Централна банка у Прагу има око 150 милијарди долара девизних резерви - скоро половину бруто домаћег производа - једну од највећих у свету по пропорцијама.
Са геополитичким ветровима, куповина злата је добар посао за креаторе монетарне политике. Групација "Голдман Сакс" уврстила је метал међу најпопуларнију робу 2025, навевши да би цене могле да скоче током мандата Доналда Трампа на 3.000 долара по унци до децембра следеће године.
За лидере источне Европе, злато је сигурна лука, нарочито у земљама које "балансирају" између Запада, Русије и Кине, као што су Мађарска или Србија.
Тако је Србија вратила своје златне залихе у земљу, а председник Александар Вучић је обећао да ће купити полуге са "сваким вишком новца" који нађе у у државној каси "да бисмо били сигурни и безбедни у тешким временима".
Гувернерка централне банке Србије Јоргованка Табаковић видела је утростручење златних резерви на 48 тона од преузимања функције 2012.
"Акумулација" је вођена у сарадњи са Вучићем, који је пружио "стратешко размишљање, познавање глобалних геополитичких односа и информације" како би подржао куповине злата, рекла је.
"Злато добија на вредности и значају у временима глобалних турбуленција, посебно у геополитичким сукобима и периодима високе инфлације", рекла је Табаковић "Блумбергу". "Нажалост, последњих година видели смо оба фактора у игри."