Домаћа енергетска политика и економско окружење Немачке терају њене највеће индустријске играче даље од куће и ка повољнијим условима у Кини, пише "Ејжа тајмс".
Раст трошкова енергије, огромне субвенције за обновљиву енергију и строги прописи створили су окружење у Немачкој које је све више непријатељско према индустријском расту.
Као резултат тога, многе од најпознатијих немачких компанија смањују број запослених код куће, отпуштајући хиљаде радника и истовремено улажући у Кину.
Анализирајући разлоге за лошу привредну ситуацију, "Ејжа тајмс" наводи да је Немачка подигла цене индустријске електричне енергије на нивое који су међу највишима у свету. До 2023. просечна цена за индустријске кориснике достигла је скоро 250 долара по мегават-сату, па је ниво трошкова неодржив без значајних државних субвенција, које су сада достигле нивое без преседана.
Земља се све више ослања на увоз енергије, а у двогодишњем периоду 2022. и 2023. потрошња енергије у немачком индустријском сектору опала је укупно за 16,3 одсто. Иако је домаћа производња из обновљивих извора енергије достигла рекордних 61,5 одсто укупне производње енергије почетком 2024, та промена довела је до повећања увоза струје од 23 одсто у првој половини ове године.
Такође, престанак увоза руског гаса нарушио је немачку индустријску базу и повећао трошкове енергије. Руски природни гас је био камен темељац немачког снабдевања енергијом, обезбеђујући поуздану и приступачну енергију деценијама. Међутим, геополитичке последице сукоба у Украјини и саботажа гасовода Северни ток у септембру 2022. прекинули су ову кључну енергетску везу.
Све већи трошкови енергије и регулаторни изазови довели су до значајног пада домаћих инвестиција. Приватне бруто инвестиције у фиксни капитал су око 10 одсто испод нивоа пре ковида.
Ситуација је још гора за индустријску производњу: од 2021. године немачка производња је пала за више од девет одсто. Пад је још оштрији у енергетски интензивним индустријама. Тамо је ниво производње опао за више од 18 одсто за мање од две године, што указује на значајне проблеме у секторима који у великој мери зависе од приступачне енергије.
У тексту "Ејжа тајмса" наводи се затим и које су немачке компаније отвориле своје производне погоне у Кини.
"Фолксваген", који је најавио укидање 30.000 радних места у Немачкој, има значајне инвестиције у Кини: међу њима и ону од 2,5 милијарди евра за проширење производње електричних возила у Хефеју и додатних 700 милиона евра у партнерству са кинеским Спенгом.
Такође, хемијски гигант БАСФ који, углавном у немачкој, планира отпуштање 2.600 радника, улаже 10 милијарди евра у нови хемијски комплекс у Гуангдонгу у Кини, док "Бош" који ће укинути 7.000 радних места код куће повећава улагања у кинеске секторе е-мобилности и аутоматске вожње. Производњу у Кини, у Шенјангу, проширио је и БМВ, а инвестиција је вредна 2,5 милијарди евра.
Ова смањења у домаћем окружењу су део ширег тренда јер се индустрија у Немачкој суочава са све већим финансијским притисцима и регулаторним оптерећењима. Удружење баварске привреде процењује да би само аутомобилски сектор у Баварској могао да изгуби 106.000 радних места до 2040. године, што указује на далекосежне последице немачких индустријских изазова.
Председница Немачког удружења аутомобилске индустрије Хилдегард Милер упозорава да би до 190.000 радних места у целом сектору могло бити угрожено до 2035. године, што одражава ризике повезане са деиндустријализацијом Немачке.
Као одговор на овај развој догађаја, Шолцова влада је покренула хитне разговоре са лидерима индустрије. Међутим, стручњаци из индустрије тврде да овим дискусијама недостаје дугорочна стратешка визија потребна за решавање основних питања као што су високи трошкови, регулаторни притисци и трошкови рада. Без значајних структурних реформи, немачки аутомобилски сектор ризикује даљи пад глобалне конкурентности.
Упркос позивима немачких креатора политике и ЕУ да смање зависност од Кине, немачке компаније настављају да улажу рекордне нивое инвестиција у земљи. Немачке инвестиције у Кини достигле су ниво без преседана последњих година, углавном захваљујући аутомобилском и хемијском сектору.
Само у првој половини 2024. немачке директне стране инвестиције у Кини достигле су 7,3 милијарде евра, премашивши укупних 6,5 милијарди евра за целу 2023. Инвестиције ЕУ у Кини све више покрећу Немачка и њени произвођачи аутомобила, са немачким страним директним инвестицијама које чине 57 одсто укупних инвестиција ЕУ у Кини у првој половини 2024, 62 одсто у 2023. и рекордних 71 одсто у 2022. години.
Гринфилд инвестиције ЕУ у Кини достигле су рекордних 3,6 милијарди евра у другом кварталу 2024, што је највиши квартални ниво до сада. Немачки произвођачи аутомобила чине велики део овог раста. Првих пет европских инвеститора у Кини у 2023. биле су немачке компаније.
Насупрот томе, земље као што су Француска, Холандија и Данска имају удео од само 7-8 одсто страних директних инвестиција ЕУ током овог периода (2022- прва половина 2024), док ће преостале 23 државе чланице ЕУ заједно чинити само 12 одсто.
Уз то, Фридолин Штрак из Федерације немачке индустрије напомиње да компаније све више "реорганизују своје ланце снабдевања на регионалној основи" у Кини. Немачки произвођачи аутомобила као што су Фолксваген и БМВ локализују своје ланце снабдевања како би остали конкурентни у окружењу у којем кинески произвођачи електричних возила добијају удео на тржишту. Улагањем у локализовану производњу, немачке компаније не само да управљају трошковима, већ се и изолују од глобалних неизвесности.
Прелазак на локализовану производњу довео је до пада билатералне трговине између Немачке и Кине од 5,7 одсто у првих седам месеци 2024. Немачки извоз у Кину опао је за 11,7 одсто на годишњем нивоу, пошто компаније све више опслужују кинеске потрошаче директно преко локалне производње.
Без реформи за смањење трошкова енергије и смањење регулаторних оптерећења, измештање немачких инвестиција у Кину ће се вероватно наставити, са дугорочним последицама на немачки трговински биланс, индустријску производњу и економску отпорност. Чак ни ЕУ царине неће играти велику улогу.