Централна банка је и раније имала право прече куповине злата које се ископа у рудницима у нашој земљи, али је новим предложеним изменама и допунама Закона о Народној банци Србије та одлука додатно прецизирана.
У НБС за РТ Балкан кажу да је уведена изричита одредба према којој Народна банка Србије у земљи има законско право прече куповине злата добијеног експлоатацијом, припремом или прерадом минералних сировина, према референтним ценама злата на тржишту, у складу са законом којим се уређују рударство и геолошка истраживања, а ради израде златних полуга или кованог злата.
"Ова одредба је шира, односно прецизнија од постојеће одредбе у Закону о рударству и геолошким истраживањима, којим су уређени само поједини аспекти тог права. С обзиром на то да злато улази у састав девизних резерви земље, овим решењем се јача улога НБС у управљању тим резервама, и обезбеђује да злато добијено експлоатацијом, припремом или прерадом минералних сировина остане у земљи, што ће утицати на даље повећање нивоа девизних резерви, чиме се доприноси финансијској стабилности", кажу у НБС.
Они истичу да се тако природни ресурси Србије на најбољи начин користе за потребе наше земље, уместо да се користе за повећање девизних резерви других централних банака.
"Ова одредба се односи како на привредна друштва која се тренутно баве експлоатацијом ове руде, тако и на све будуће компаније које ће обављати ту делатност, без обзира на то да ли су у питању компаније с домаћим или страним капиталом. Ово право НБС ће да остварује под тржишним принципима, по тржишним ценама злата, односно према референтним ценама злата на тржишту, попут Лондонске берзе злата, чиме се обезбеђује поштовање правила конкуренције, а привредна друштва која се баве експлоатацијом злата стављају се у једнак положај", објашњавају у НБС.
На домаћем тржишту НБС једино од "Србија Зиђин Купер" купује злато, а за РТ Балкан откривају да су од 2018. од када је ова компанија преузела РТБ Бор откупили 10,4 тона злата, а од почетка ове године 2,9 тоне злата.
Обавеза ове компаније да НБС понуди целокупну количину произведеног злата у облику златних полуга регулисана је међусобним уговором.
Откупљене полуге су просечне тежине 12,5 килограма, највишег квалитета и финоће, које као категорија монетарног злата могу бити укључене у девизне резерве. У НБС кажу да не располажу подацима о извозу злата из Србије, као ни подацима о процењеним количинама руде злата у Србији.
"Почетком јула НБС је купила пет тона злата у иностранству тако да су од почетка године златне резерве повећане за 7,9 тона. Од 2019. године НБС је на међународном тржишту купила укупно 17 тона злата. Златне резерве НБС износе 47,9 тона, што је у односу на крај јула 2012. године преко три пута више, када су износиле испод 15 тона. Вредност златних резерви износи око 3,9 милијарди евра, са учешћем од 13,4 одсто у укупним девизним резервама земље, што је преко шест пута више од њихове вредности крајем јула 2012. године", кажу у НБС за РТ Балкан.
Колико се још злата крије под земљом?
Измене Закона о Народној банци Србије отвориле су поново питање колико се још "жутог метала" крије у домаћим рудницима. Стручњаци верују да ће ова измена закона осигурати да "злато остане код куће" и да је то још један показатељ важности златних резерви за националну економију, штит од инфлације и поверење у државу.
Професор др Раде Јеленковић са Рударско-геолошког факултета у Београду, каже да је Србија богата златом на нивоу земаља у окружењу, попут Бугарске и Румуније, али да се ипак не може поредити са Русијом или Америком.
Како објашњава професор, економски врло значајне количине злата које се експлоатишу су у лежиштима бакра на простору источне Србије.
"Злато је племенити метал који чини златну подлогу земље. У свим кризним ситуацијама, земља која има више злата је и економски стабилнија и сигурнија. Процењује се да Србија има око 700 тона злата које су још под земљом. После обављених геолошких истраживања у различитим деловима Србије, тамо где се пронађу лежишта бакра која у себи садрже злато или самостална лежишта злата врши се процена укупне количине руде која се ту налази. Одступања од тих процењених количина могу бити од 15 до 50 одсто, у зависности од категорије", објашњава професор за РТ Балкан.
Он напомиње да, по свим класификацијама постоји тај отклон, јер се суд доноси на основу нивоа и степена истражености, а што има више истражних бушотина, што је гушћа та мрежа по којој се буши, резултати су тачнији.
Лежишта се највећим делом налазе од Мајданпека, златоносно кварцне жице у близини Благојевог камена, Чока Марин, Кисељак код Медвеђе и у наносима речних токова.
"Оно што је са економског становишта најинтересантније и највеће, па самим тим и побуђује највише пажње су лежишта на подручју Борске зоне, зато што су она и доказана. То је нешто што је најсигурније. Имајући у виду број становника и површину наше земље, ми можемо рећи да имамо злато и да оно јесте стратешка минерална сировина заједно са бакром. Олово, цинк и сребро су на другом месту, па литијум и бром, а тек онда угаљ", указује професор.
То што кинеска компанија копа злато, а наша држава откупљује, професор Јеленковић не види као проблем. Он каже да се то не може гледати само кроз новчану вредност када се злато прода и откупи, већ има вредност и оно што се односи на сам процес истраживања и бенефите за домаћу привреду.
"И ту неко ради, на истраживању, па после на експлоатацији, имате рударе, металурге. Плаћају се порези, доприноси и мислим да треба посматрати знатно шире. Апсолутно има користи и томе тежи свака земља, да рударство има што већи удео у БДП, а ископавање злата доноси и бенефите држави", каже професор.
Економски аналитичар Драго Матовић из компаније "Тавекс злато и сребро" каже да тренутна годишња производња злата износи 3.600 тона, а да су највећи произвођачи злата Кина са 378 тона годишње и Русија са око 320 тона годишње, док се у Америци годишње ископа 166 тона злата.
"Према подацима Америчког геолошког завода, процењује се да је на планети остало још 50.000 тона злата које није ископано. До сада на глобалном нивоу је ископано око 210.000 тона злата, што значи да није још много остало за експлоатацију. Позитивна ствар је то што је злато готово неуништиво, што значи да сваки грам може да се рециклира и да се поново искористи", објашњава Матовић и додаје да је у РТБ Бору од 20. века до данас ископано око 160 тона злата, а да је преостало око 215 тона злата у лежиштима бакра која су тренутно приступачна за експлоатацију.