Увођење платних разреда за државне службенике, о ком се прича равно деценију и које је неколико пута до сада померано, између осталог и због пандемије ковида, коначно је требало да почне са применом 1. јануара, али се поново - одлаже. До када, није прецизирано.
Платни разреди су категорије у које би занимања у јавном сектору била разврстана, што би одређивало висину плате, па се не би драстично разликовала примања за исте послове од једног ресора до другог. Идеја је да за све запослене "код државе" постоји иста основица и систем коефицијената за обрачунавање плате, што би довело до благог раста.
Влада је послала Скупштини Предлог закона о престанку важења Закона о систему плата запослених у јавном сектору, Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, Закона о запосленима у јавним службама и Закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.
Како се у објашњењу наводи, одлагање је условљено потребом да се на другачијим основама реформише систем плата у јавном сектору с обзиром на бројне промене у систему. Подсећају да су примања, од усвајања закона о платама у јавном сектору и после успешног процеса фискалне консолидације, прво постепено "одмрзнута". Уследио је неједнак раст, између осталог у области здравства, просвете и социјалне заштите, да би се затим дошло до знатног увећања минималне цене рада.
"Промене су утицале на потребу поновног разматрања кључних поставки у системском закону", наводи се у образложењу Предлога, и још се каже да су оне имале утицај и на промене у коефицијентима у односу на период прописивања јединствене матрице коефицијената.
Све то утиче на одлагање увођења платних разреда за оне којима је држава, условно речено, послодавац, а уз подршку ММФ ући ће се у нови процес уређења система зарада у јавном сектору.
"Предлагач закона нас није информисао о овим одлукама, нити да се примена платних разреда одлаже. Већ имамо заказане разговоре са Министарством државне управе да се донесе нова уредба о платама за запослене у локалним самоуправама, јер су њихова примања изузетно мала, испод просечне зараде у Србији. Чак за 23 одсто држава мора да дотира да би достигли загарантовани минималац", рекао је за "Новости" председник Синдиката управе Србије Слађан Бобић.
Како објашњава Бобић, њихов синдикат се залаже за нови, јединствени коефицијент (уместо основни плус додатни) и уз уважавање да је максималан законом прописан 12,05. То значи да плата за најниже звање државног службеника не би била испод минималца, а по општинама би се увећала за 15 до 26 одсто.
"Виши референт сада има 46.000, а од Нове године би требало да има 53.592. Наш предлог би му донео 61.000. Или уредба, или да донесемо нови закон о платама. У супротном, остаћемо без стручних кадрова. Ниједан грађевински инжењер неће да ради у општинској грађевинској инспекцији, када у приватној фирми може да заради више. Тачно је да млади долазе, али они су неискусни, неће имати од кога да уче, а и брзо оду кад добију бољу понуду", указује Бобић.
У овом тренутку на локалу ради око 25.000 државних службеника, а на осталим нивоима још 125.000.
Влада је предложила Скупштини и Закон о измени Закона о државним службеницима. Њиме је предвиђено да се одложи ступање на снагу члана који прописује расписивање обавезног конкурса и за запослене на одређено време због повећаног обима посла, а не само на неодређено.
Примена се одлаже са 1. јануара 2025. на 1. јануар 2026. Разлог је мањак неопходних кадрова, због контролисаног запошљавања које налаже Закон о буџетском систему. Процене су да недостаје око 20 одсто потребних службеника, а спровођење конкурсне процедуре успорило би пријем "испомоћи", што може довести до смањења ефикасности рада. Прошле године трајање конкурса од тренутка добијања сагласности за запошљавање до ступања на рад износило је од 50 до 230 дана.