Економија
Табаковић: И даље је потребан опрез код смањења камата, јер је инфлација упорна
Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је рекла да ове године ниво страних директних инвестиција износи 4,231 милијарду евра и да очекује да до краја године буде на нивоу од прошле године
Централна банка купује евро, јер не дозвољава да динар превише ојача, изјавила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и истакла да је од 2017. године НБС купила 11,5 милијарди евра, од чега ове године до сада 2,4 милијарде.
На питање у интервјуу за НИН да ли је курс динара реално стабилан или намерно низак односно држи ли се он вештачки како би се лакше дошло до обећања власти о просечној плати од 930 евра ове године или 1.400 у 2027, Табаковићева је рекла да је истина супротна и да последњих осам година послујемо у амбијенту притисака ка јачању динара, што је резултат наше побољшане економије, раста прилива девиза по основу инвестиција, извоза, улагања у динарске обвезнице и дугих фактора.
"То је условило да од 2017. до сада у девизним интервенцијама нето купимо 11,5 милиjарди евра. Тиме не дозвољавамо да динар превише ојача, а не да га НБС одржава превише јаким", нагласила је Табаковићева.
На питање да ли ће се до краја године смањити референтна каматна стопа, гувернерка је подсетила да је она тренутно на 5,75 посто.
"Веровали смо да до краја године можемо да идемо са снижењем за 0,25 посто. Међутим, у читавом свету поново имамо раст инфлације на међугодишњем и месечном нивоу, а базна инфлација остаје упорно на високим нивоима, што упућује на опрезност", поручила је Табаковићева.
НБС је иначе ове године три пута смањивала референтну каматну стопу – у јуну, јулу и септембру, и то са 6,50 на актуелних 5,75 одсто, док је у октобру и новембру направила прву паузу. Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. децембра.
Стране инвестиције на истом нивоу као лане
Додала је да ове године ниво страних директних инвестиција износи 4,231 милијарду евра и да очекује да до краја године буде на нивоу од прошле године.
На питање да са друге стране има и критике да НБС брани вредност евра куповином ове валуте и да није тако да би евро био 110, а не 117 динара, рекла је да је чињеница да је НБС прошле године купила рекордних 3,94 милијарди евра да динар не би превише ојачао, као и 2,4 милијарде до сада у 2024. години.
"Управо то доказује исправност монетарне политике и политике курса", истакла је гувернерка НБС.
Она је рекла да су бруто девизне резерве тренутно на највишем нивоу и да износе 28,7 милијарди евра.
"У односу на крај 2012. повећане су преко два и по пута односно 18 милијарди евра. Од када сам на челу НБС, интервенцијама на домаћем девизном тржишту нето је купљено преко 10 милијарди евра, што је највећи појединачни фактор који је допринео расту девизних резерви", рекла је Табаковићева.
На питање колико износе резерве у злату и зашто нас оне нису заштитиле од инфлације током 2022. и 2023. године, Табаковићева је рекла да злато у девизним резервама било које централне банке не служи да заштити становништво од инфлације, јер не постоји директна веза између њега и општег нивоа цена роба и услуга.
"Повећање вредности злата у периоду појачане глобалне неизвесности, па и инфлације, повећава капацитет за деловање", додала је гувернерка.
Она је навела да имамо 47,8 тона злата од чега је 17 тона купљено у иностранству.
"Вредност тих 47,8 тона злата по тренутним берзанским ценама износи 3,9 милијарди евра. Истичем да је цена злата само у овој години повећана за око 28 одсто", навела је Табаковићева.
