У Србији је, према новом попису, 39 одсто земљишта прекривено шумама. Међутим, стручњаци упозоравају да, и поред пошумљавања, све више нестају због болести, штеточина, пожара, непланске сече, а на планинама и због градње.
На више локација у Србији, ватрогасци су се овог лета борили са шумским пожарима. Само на Старој планини, крајем августа, изгорело је готово пет хиљада хектара.
"Укупна површина која захтева санацију је око 17 хектара. Реч је о културама четинара. Са санацијом ћемо кренути после усвајања санационог плана", рекао је Милош Павловић, директор Шумског газдинства "Пирот".
Надлежни кажу да је 2024. била изузетно критична, горело је око четири хиљаде хектара државних шума и више од три хиљаде хектара приватних шума у земљи. Углавном, због људског фактора.
Гордана Јанчић из "Србијашума" истиче да су казнене мере против починилаца веома ниске, од 5.000 до 50.000 динара.
"За пошумљавање уништене шуме, било да је од пожара, са садницама четинара, као што су бор, јела и смрча, потребно је негде између 30 до 40 година да би се успоставила састојина која може да испуњава све функције", додаје Јанчић.
Болест узима данак
И болест узима данак. Само на Копаонику осушило се око 30 хектара шуме. Намножавање инсеката, надлежни за сада држе под контролом. За уништавање тог блага одговоран је и човек, који због градње сече шуме.
"Проблематика код изградње у Националном парку Копаоник су негативни ефекти који се тичу комуналне инфраструктуре", напомиње Предраг Шумарац, извршни директор Националног парка Копаоник за правне и законске послове.
Дарко Јовановић, руководилац "Скијалишта Копаоник", истиче да су у последње три године "Скијалишта Србије" у Ски центру "Копаоник" посадила 95.000 стабала смрче.
"'Скијалишта Србије' изграђују своју инфраструктуру изван ски центра. У том ужем делу ски центра, постоји неколико хотела који су угрозили стазе у смислу сужења", наводи Јовановић.
Цену плаћају и заштићене врсте, смрча и Панчићева оморика, чија се стабла највише суше.
Професор Бранко Стајић, декан Шумарског факултета Универзитета у Београду, наводи да истраживања показују да се шуме суше управо на местима где људска рука, односно струка и наука нису ушле.
"Потребно је преиспитивати досадашњи начин заштите шума и шумских екосистема и приступити активној заштити са тачном назнаком шта се штити у оквиру шума и на који начин", сматра Стајић и додаје да је непланска градња нешто што држава мора да заустави.
У Црној Гори су иначе доскочили економским интересима и донели закон према којем 30 година после изазваног пожара не може да се мења намена земљишта. Тако никоме није исплативо да запали своју шуму зарад градње и профита.