Грађани Србије који имају двотарифно бројило деценијама знају да им се више исплати да електричне уређаје користе ноћу, када је струја јефтинија. Ово правило, међутим, у будућности неће важити за све потрошаче, јер би неки од њих у наредном периоду могли плаћати струју на основу цена електричне енергије на берзама.
То су омогућиле измене Закона о енергетици, али шта то заправо значи за потрошаче? Да ли ће струја бити јефтинија или ћемо је плаћати више и да ли ћемо моћи да бирамо између постојећег и новог начина обрачуна утрошене енергије?
Много је питања, а надлежни за сада, имају одговоре само на нека од њих. Грађани, међутим, знају како је изгледала енергетска криза и колико су цене на берзама одлетеле у небо. Зато су поприлично неповерљиви према новом систему. Стручњаци кажу да то не мора да буде лоше, јер потрошач сам одлучује да ли ће да троши по високој цени, као и да је јасан мотив да држава жели да "укроти" потрошњу, нарочито током зиме, због грејања на струју, и у летњим месецима, због употребе клима уређаја, када је потрошња на врхунцу. Ипак, остаје отворено питање, зашто би неко добровољно пристао на такав ризик?
Судећи по одговору из ресорног министарства ове "променљиве цене" неће бити скоро уведене, јер је пре тога потребно стварање одговарајућих регулаторних, тржишних и техничких предуслова.
Динамичке тарифе за електричну енергију значе да се цена електричне енергије коју плаћа купац мења у одређеном периоду у зависности од понуде и тражње. У зависности од могућности примене, ове промене могу бити по данима, али и по сатима у оквиру једног дана.
Министарка енергетике је недавно изјавила да је то пре свега усаглашавање са европском регулативом.
"Ми смо увели црвену и зелену тарифу пре 30 година. Оно што је битно да енергетски будемо економичнији и да рационално трошимо енергију. Овакве тарифе захтевају и дигитализацију, због тога настављамо са заменом бројила. У наредној години планирана је уградња још око 600.000 бројила", рекла је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.
Из Министарства рударства и енергетике за РТ Балкан кажу да досадашње административне тарифе настављају да постоје, а да је новина је, да се законом препознаје и динамичка тарифа која се прилагођава новим реалним тржишним условима и стању система. Они тврде да овај систем помаже уравнотежењу употребе енергије и да подржава мрежу подстицањем корисника да пребаце потрошњу на мање оптерећене периоде, када би цена електричне енергије била нижа у односу на периоде са већом потрошњом.
"Подсећамо да постојећи тарифни систем има променљиву цену у току дана, која може бити виша и нижа и тиме уважава дневну динамику система на основу производње, понуде и потражње, али је тренутно у виду административно одређених тарифа, виша и нижа тарифа, зелена, плава и црвена зона", наводе у министарству.
Који је мотив за увођење берзанских тарифа?
Стручњак за енергетику Милош Здравковић сматра да грађани немају мотив да пређу на берзанске цене, пошто тренутно плаћају много повољнију електричну енергију, јер је струја код нас социјална категорија.
"Берзанске цене су знатно веће. Јесте циљ државе да електропривреда преживи, али требало би да циљ буде да преживе и и грађани и привреда. Следећи зелену агенду електропривреда је доведена у тешку ситуацију. Имали су многе инструменте да то ураде. Могли су да направе гасне електране као што је 'Гаспром' направио у Панчеву, да реше и проблем загађења и електричне енергије. Могли су и са ЕУ да раде, ако им се Руси не свиђају. Спроводимо европске агенде, а показало се да су оне погубне и за њих саме и за све нас", сматра Здравковић.
Он каже да нема сумње да државе које су се у прошлости обогатиле на индустрији угља и челика желе сада да се обогате на новим технологијама, али да им то једноставно није прошло.
"Они немају механизме да цео свет наметну своје стандарде. То је глупост, коју на крају плаћају потрошачи. Добровољни прелазак на динамичку тарифу је вероватно само почетак, а то би у будућности могла да постане обавеза за све потрошаче. Ја не тврдим поуздано да ће то тако и бити, али сумњам да би то могло да се деси и да је циљ да сви пређемо на такав начин наплате, који ће бити скупљи", указује Здравковић.
Ко ће моћи да се прешалта на "динамичке тарифе"?
У ресорном министарству кажу за РТ Балкан да је за праћење промена цена неопходно обезбедити благовремену доступност информација о промени цене електричне енергије, а да су за управљање потрошњом и коришћење таквих погодности и уштеда кључни паметно бројило и дигитализована мрежа.
"Стога је први задатак стварање одговарајућих регулаторних, тржишних и техничких предуслова у које спада и дигитализација мреже и постављање дигиталних бројила. У овом тренутку, удео паметних бројила на мрежи је 16 одсто, што је више него у неким од развијених земаља Европе. У претходних годину дана уграђено је 522.000 бројила уз подршку ЕУ, а обезбеђена су средства за још 665.000 бројила", наводе у министарству.
Додају да је Закон отворио могућност за учеснике на тржишту, а да ће се паралелно спроводити стварање одговарајућих регулаторних, тржишних и техничких предуслова, где је и на самим учесницима на тржишту да препознају интерес за закључивање уговора са променљивом ценом.
"Потрошачи ће имати могућност избора да ли ће се определити за динамичке тарифе или не. Свакако је најважнија улога снабдевача да своју пословну политику прилагоде и у њу уграде овај модел уговора. Очекујемо да ЕПС, као компанија у власништву државе, размотри најбоље опције за грађане и привреду, али и за функционисање енергетског система", објашњавају у министарству.