Народна банка Србије и Европска централна банка (ЕЦБ) су током ове године у три наврата смањивале референтне каматне стопе. Међутим, иако се аналитичари слажу да је генералан тренд попуштање монетарног каиша, чини се да је "опрез" и даље кључна реч када говоримо о потенцијалним одлукама које ће данас обелоданити централне банке у Београду и Франкфурту.
Аналитичари широм света слажу се у процени да би ЕЦБ данас могла поново да спусти референтне камате, и то за 25 базних поена. Тог мишљења су они које су анкетирали Блумберг и Ројтерс, као и саговорник "Бизниса", декан Београдске банкарске академије Зоран Грубишић.
Коментаришући спекулације да би ЕЦБ у наредном периоду могла да прибегне чешћим снижавањима референтних стопа у покушају да обезбеди импулс за убрзање привредног раста, Грубишић указује да ипак постоји граница до које може да се иде.
"У октобру је ЕЦБ смањила каматну стопу на рефинансирања за 25 базних поена – на 3,4 одсто, док је 'историјски' просек на три одсто, и не верујем да ће ићи испод те линије. Не заборавимо да је једна од кључних порука са Банкарског самита који је прошле недеље одржан у Београду – да се време ниских камата неће вратити", истиче Грубишић.
Декан ББА сматра да економски проблеми са којима се суочава европска економија, где је стагнација односно слаб раст само једна од последица, тешко да могу да се реше подстицањем тражње.
"Такав приступ би могао да се врати као бумеранг у облику раста инфлације и ЕЦБ то врло добро зна. Проблем је у томе што се чини да нема идеје у оквиру ЕУ о томе шта би требало да се ради да се помогне привреди", оценио је Грубишић.
Народна банка Србије макар не мора да брине о слабом расту, јер се српска привреда, како истиче декан ББА, тренутно не суочава са таквим проблемом. Ризици који нам прете пре свега спадају у спољне, односно геополитичке.
И гувернерка НБС Јоргованка Табаковић је поручила да је приступ НБС опрезан, без обзира на то да ли подиже или спушта референтну каматну стопу.
"Нећемо журити са снижавањем камата зато што морамо да водимо рачуна да свако ко има новац у свом портфељу, кућном буџету или корпорацији, мора да зна да ће тај новац вредети", истакла је Табаковић и навела да мора да се води рачуна о међузависности светских економија.
Притом је у октобру, због негативних ефеката суше, ниво инфлације био благо виши од очекиваног и износио је 4,5 одсто, док је Влада при изради буџета за 2025. годину рачунала са овогодишњом инфлацијом од 4,7 одсто, као и растом цена од 3,5 одсто у 2025. години.
Са друге стране, НБС процењује да ће раст БДП-а у овој години износити 3,8 одсто, док је њихова централна пројекција раста у наредној години 4,5 одсто.
Зоран Грубишић објашњава да управо захваљујући добром резултату када је у питању привредни раст НБС не мора да преузима ризик и да по сваку цену спушта референтну камату.
"Мислим да је сада време за паузу, да се испрате инфлаторна очекивања, да се заврши година… Лично, мислим да су шансе да референтна каматна стопа НБС остане на истом нивоу после данашње седнице веће од 50 одсто", закључио је Грубишић.