Одлука о увођењу америчких санкција НИС-у је геополитичка, усмерена против Руске Федерације, и ако се озваничи, имаће тешке последице по нас, изјавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и додала да ће Влада Србије наставити да тражи начине да заштити своје економске интересе и да очува енергетску стабилност.
Она је за данашњу "Политику" рекла да се то догађа у ситуацији када цене гаса на светском тржишту настављају да расту, а могуће је очекивати и проблеме са Бугарском, која је једнострано, без разговора са земљама које се налазе на траси Балканског тока, увела таксе на транзит руског гаса које нису имале никакво правно упориште у регулативама Европске уније (ЕУ).
"Србија и Мађарска су протестовале код Европске комисије, с обзиром на то да су европске институције раније одбацивале овакве преседане и Бугарска је веома брзо укинула таксе. Гасна интерконекција Србија-Бугарска, којом смо повезани са гасоводима ТАП и ТАНАП и гасним налазиштима у Kаспијском мору, Србији омогућава диверсификацију извора снабдевања, али не може надоместити комплетне потребе за гасом", рекла је она.
Додала је да Србија пажљиво прати шта се дешава на релацији САД и ЕУ - Русија, па и када је у питању увођење санкција Гаспромбанци.
"Обезбедили смо довољне количине гаса, радимо на проширењу складишта у Банатском Двору и изградњи нових гасних интерконектора са Румунијом и Северном Македонијом, који ће омогућити још већу доступност гаса", истакла је Ђедовић Хандановић.
Најавила је да ће следеће недеље бити обављен разговор са делегацијом из Азербејџана о плану развоја пројекта гасне електране. Према њеним речима, Србија у кратком року мора да обезбеди додатне капацитете базне енергије и унапреди енергетску безбедност.
Говорећи о преузимању новог термоблока Б3 у Kостолцу од 350 мегавата од стране Електропривреде Србије, оценила је да ТЕKО Б3 има стратешки значај, јер доприноси већој енергетској сигурности не само ове зиме, већ и у наредним годинама у којима нас очекује све већа тражња за електричном енергијом.
Kада је реч о недавној презентацији плана ископавања литијума у оквиру пројекта "Зинвалд литијум" у Фрајбергу, министарка је рекла да су многи говорили да ЕУ као и Немачка, не планирају да експлоатишу руде метала а да је током посете српске делегације Саксонској рударској управи у Фрајбергу потврђено да је Немачка веома одлучна у развијању литијумских пројеката.
Навела је да је у Немачкој већ активно једно процесно постројење за литијум а да су само у 2023. години покренута три литијумска пројекта са дозволама у Европској унији, управо у Немачкој, затим у Чешкој и Финској.
Осврнула се и на недавни министарски годишњи састанак Енергетске заједнице у Бечу и истакла да је Србија по припремљености за спајање тржишта испред свих земаља у региону и да су створени услови да се наше тржиште електричне енергије у блиској будућности споји са тржиштем електричне енергије у Европској унији.