Економија
Немачка се распада баш када је Европи најпотребнијa њена снага
Високи трошкови енергије и пад извоза осиромашили су немачка домаћинства у просеку за 2.500 евра и тај пад прети да постане неповратан
Немачка долази до тачке са које нема повратка. Пословни лидери то знају, људи у земљи то осећају, али политичари још нису дошли до решења. То је највећој европској економији трасирало пут пада који прети да постане неповратан. Након пет година стагнације, немачка привреда је сада пет одсто мања него што би била да се одржао тренд раста пре пандемије.
"Блумберг Економикс" процењује да још више забрињава то што ће највећи део тог пада бити тешко надокнадити, због структурних удараца као што је губитак јефтине руске енергије и проблеми са којима се суочавају "Фолксваген" и "Мерцедес" који се боре да одрже корак са кинеским произвођачима аутомобила. Пад конкурентности немачких произвођача значи да је свако домаћинство у горем положају за око 2.500 евра годишње.
Ванредни избори, који се очекују због неповерења канцелару Олафу Шолцу, нуде шансу за промену курса, али тренд постепеног пропадања привреде изгледа не ствара осећај хитности, да се неки потези повуку што пре. Ризик су слаби одговори политике којима недостаје амбиција која је потребна за суочавање са основним изазовима, пише "Блумберг".
"Немачка не пропада преко ноћи. То је оно што овај сценарио чини апсолутно застрашујућим. То је веома спор, дуготрајан пад. Не компаније, не града, већ целе земље, који и Европу повлачи за собом", рекла је Ејми Веб, оснивач и извршни директор "Института за будућност данас", који немачке компаније саветује о стратегији.
Године лоших одлука и неке лоше среће срушили су немачки економски модел баш када је остатку Европе потребна њена индустријска снага да помогне региону да одржи корак са Кином, да се избори са ратом у Украјини и одговори на нове економске мере САД. Уместо тога, Немачка се суочава са највећом кризом од поновног уједињења.
Пре 35 година, пад Берлинског зида окупио је Немце иза огромног плана потрошње за интеграцију бившег комунистичког Истока. Сада је земља огорчено подељена и мало је вероватно да ће поларизовано бирачко тело обезбедити јединствен мандат администрацији која ће преузети контролу након фебруарских избора.
"Конкурентска позиција немачке индустрије се погоршала. Растућа страна тржишта нису пружила импулсе раста као у прошлости", рекао је Јоахим Нагел, председник Бундесбанке, у говору у Луксембургу почетком децембра.
Џејми Раш , главни европски економиста је указао да проблеми Немачке неће нестати сами од себе.
"Обнова привреде за будућност, побољшање продуктивности и решавање узрока високих трошкова енергије захтевају хитну пажњу следеће владе", поручио је Раш.
Фридрих Мерц, лидер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) жели да се врати на политички оквир који је помогао у покретању послератне реконструкције Немачке, укључујући ниске порезе, ограничену регулативу и основне социјалне помоћи. То значи мању улогу државе и последично невољност да се значајно ублаже ограничења јавне потрошње – односно да се стисне "кочница дуга".
"Не треба нам влада у дуговима, већ нови политички курс који се бави коренима проблема. Све док не спроведемо радикалне мере на страни расхода, сигурно неће бити промена у кочници дуга", рекао је Мерц.
Шолцове социјалдемократе, напротив, воде кампању за значајније промене уставних правила о задуживању. Они су такође обећали да ће заштитити радна места у секторима као што су челик и аутомобили и субвенционисати цене енергије за подршку компанијама.
Владајућа странка левог центра заузима далеко треће место, са отприлике половином подршке конзервативаца предвођених ЦДУ, а Шолцова кандидатура за реизбор делимично је заснована на циничним очекивањима да ће се Мерц – склон коментарима о женама и странцима – окренути од бирача.
Док економисти и пословни лидери траже смањење бирократије, модернизацију инфраструктуре и убрзање напора за дигитализацију, политичка подела прети да задржи Немачку на путу који се фокусира на заштиту статуса кво, а не на окретање ка будућности. Тај тренд је претходио Шолцу.
Током 16 година мандата канцеларке Ангеле Меркел , прошла је контроверзна кочница дуга, што је допринело недостатку улагања у одбрану, транспорт и образовање. "Блумберг" наводи да је она продубила ослањање Немачке на јефтину руску енергију, слабост која је откривена након што је почео сукоб у Украјини у фебруару 2022.
"Ако то помаже, онда можете рећи да је Меркелова крива. Само мислим да тиме не помажемо земљи", рекла је бивша демохришћанска канцеларка крајем новембра током догађаја на коме је промовисала своје мемоаре.
Бранећи своје наслеђе, Меркелова је тврдила да она није крива за проблеме који су од тада оптерећивали земљу, рекавши да СПД — њен партнер у три од њена четири мандата — није био заинтересован за повећање потрошње на војну опрему.
Како листа проблема постаје дужа, немачки потенцијал раста – стопа по којој њена привреда може да расте без генерисања инфлације – смањио се на само 0,4 одсто, према Савету економских експерата земље.
Брза деиндустријализација Немачке "изискује дубоко преиспитивање шта 'немачка економија' заправо значи", рекао је Стефан Коопман, виши макро стратег у Рабобанку, у белешци након најновијег пада индустријске производње.
Економисти предвиђају да ће аутомобилска индустрија ове земље изгубити тржишни удео и убрзати премештање производње у иностранство. Као резултат тога, очекује се да ће овај сектор изгубити чак 40% своје додате вредности у Немачкој у наредних 10 година.
