Немачка, која је некада била најзначајнији инвеститор у Србији, ове године не само да није ни међу првих десет улагача када су у питању нове фабрике, већ готово ништа није уложила ни у постојеће погоне.
Структура улагача у српску привреду се драстично променила у односу на претходне године. Посматрано по земљама, највеће стране директне инвестиције (СДИ) у Србију забележене су из Кине – укључујући Хонг Конг, Тајван и Макао - чак 697,9 милиона евра. На другом и трећем месту су земље које важе за "порески рај" - Холандија са 527,8 милиона евра и Луксембург са 312,3 милиона евра.
Председник Србије Александар Вучић поручио је министрима у Влади Србије да се посвете привлачењу већег броја директних страних инвестиција и борби за азијска тржишта и долазак инвеститора, пре свега из Кине, Кореје и Јапана, јер су, како је истакао, ове земље донеле Мађарској прошле године 15 милијарди евра инвестиција.
За РТ Балкан у Народној банци Србије кажу да је током десет месеци 2024. године прилив страних директних инвестиција (СДИ) био 4 милијарде евра, што представља раст од 5,6 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, а када се укључе прелиминарни подаци за новембар, тај прилив је достигао 4,5 милијарде евра.
"Из Велике Британије је стигло 284,9 милиона евра, Чешке 66,7 милиона евра, Аустрије 60,0 милиона евра, САД 59,6 милиона евра, Андоре 52,8 милиона, Руске Федерације 47,5 милиона евра и Швајцарске 42,8 милиона евра", кажу за РТ Балкан у Народној банци Србије.
Из НБС напомињу да из Холандије долазе значајна улагања и због чињенице да поједини страни инвеститори због пореских олакшица, своја улагања реализују из подружница у Холандији, иако је седиште матичне компаније у другој земљи.
Немачки мотор "шлајфује"
Према подацима Немачке централне банке вредност укупних немачких инвестиција у Србији износи више од 2,5 милијарде евра, а немачки послодавци су отворили око 80.000 радних места у Србији. Али, очигледно да Србија више не може да рачуна на инвеститоре из некадашњег "мотора Европе".
Професор Душан Марковић са Економског факултета у Београду каже за РТ Балкан да једна година није довољна да бисмо изводили закључке, али да се не може очекивати да ће и следеће године бити много боље, када су у питању инвестиције из Немачке.
"Наш главни проблем је што је велики број инвеститора који су ослоњени на немачку ауто-индустрију. У принципу они губе ту битку са Кином, што значи да неће бити више тако значајни и самим тим то подразумева и смањење инвестиција у другим земљама, попут наше у којима се производе ауто-делови. Друга ствар је што је сентимент оптимизма код пословних људи на опадајућем нивоу и самим тим постоји у финансијама та психологија, да не инвестирају када очекују да предстоји неизвесан и лош период", каже професор Марковић.
Он указује да не треба занемарити ни чињеницу која је делимично везана за политику, односно да је успоравање инвестиција последица што се у бизнис круговима у Немачкој Србија све више перципира као ризично тржиште, а да је "јасно због чега".
"Имали су немачку владу која нама није наклоњена, тако бих то назвао. Самим тим у њиховим пословним круговима се слала нека информација да заправо треба размислити да ли треба инвестирати у Србији. Код њих је криза, а у тим ситуацијама компаније вуку профите са периферије ка централи и зато нису овде ни реинвестирали", објашњава професор Марковић.
Аћимовић: Приоритет је "српски интерес"
И професор на Економском факултету у Београду Слободан Аћимовић каже да је то логичан след ствари и да је било за очекивати да се структура инвестиција мења. На то, како је рекао за РТ Балкан, указује и пад извоза у ЕУ због пада тражње у европским земљама, који је домаћа привреда покушала да надомести већим извозом у Кину и Русију. Без уговора о Слободној трговини с Кином који је ступио на снагу у јулу, српска привреда би вероватно изгубила готово милијарду евра.
"То је и даље недовољно, али је добро да смо кренули да отварамо нова тржишта и када је у питању извоз, али и привлачење директних страних инвестиција. То је чиста економска логика. Морамо да водимо рачуна шта је наш 'српски интерес', а не ни немачки, амерички, кинески, руски, нити било који други. Наш интерес је да још више повећамо дисперзију наших извозних прихода и долазећих страних инвестиција. Што не значи да нису добродошле инвестиције из ЕУ, али и из Русије која је показала да, иако су је због санкција напустиле многе компаније, може самостално да производи. Успела је да увећа БДП за 4,4 одсто, а прерађивачку за више од 8 одсто, што је феноменалан резултат", сматра професор Аћимовић.
Он указује да је јако добра вест што смо и по питању извоза почели да ширимо тржишта уговорима о слободној трговини и по питању страних инвестиција.
"Европа је у проблему, може се десити да криза потраје. Ми смо мала земља и никада не би требало да играмо на једну карту, као што смо у последњих 20 година доминантно играли на ЕУ, јер је велики проблем када та једна карта 'потоне'. У Немачкој је неизвесно због пада владе, иду избори у фебруару, али највећа неизвесност је од Трампове администрације и од тога шта ће се десити после 20. јануара. Ако се, као што многи прижељкују, рат у Украјини брзо заврши, то ће бити економска добробит, не само за Русију и Украјини, већ и за Европу и САД. Претпостављам да су неки који су чак и размишљали о померању инвестиција и доласку у Србију, одлучили да сачекају још мало. Ако се рат продужи, онда се проблем продубљује", каже професор Аћимовић.
Марковић: Азија нови пол економског развоја
Професор Марковић указује да је Европа после економске кризе 2008. "на мишиће" одржавала тај неки анемични раст, а сад очигледно улази у фазу стагнације, што за нас није добро, јер нам је географски најближа.
"Чињеница је да ће нови пол економског развоја бити Азија, а нама је то далеко и културолошки и логистички, али ми заправо нисмо кренули ка томе да та тржишта отварамо. Америчко тржиште, с друге стране, нама јесте интересантно из угла услуга, првенствено софтверских и они овде имају много неких аутсорсинг активности, али с њима је проблем што су они и своју земљу деиндустријализовали, тако да не можемо од њих да очекујемо инвестиције у производњу. Зато Трамп хоће да затвори тржиште, да уведе царине и да обнови индустрију", објашњава професор Марковић.
Он указује да перспектива Европе није сјајна, не само због високог степена неизвесности због рата, већ и због тога што се "Европа одсекла од природних ресурса, пре свега јефтиних енергената из Русије".
"Са друге стране, Кинези их потискују и полако улазе на њихово тржиште. Она је економска сила у експанзији, која српско тржиште гледа као одскочну даску за Европу. Што се тиче кинеских инвестиција у Србији ове године, њих је повукао рудник у Бору, који је у фази огромних инвестирања. То не значи да ће се тај ниво задржати и наредних година, јер су они сада у фази прављења флотације, отворили су нови рудник, а они заправо чине највећи удео у кинеским инвестицијама у Србији. То не значи да нема других, али су оне значајно мање у односу на "Зиђин", указује професор Марковић.
Из НБС указују да податке о инвестицијама за прву половину године треба узети са резервом с обзиром да је динамика пројеката током године различита, као и чињеницу да многе компаније приписују реинвестирану добит у другој половини године, тако да коначна слика географске структуре прилива може бити другачија од структуре за прву половину године.