Криза у Европској унији, а посебно у Немачкој, чија је економија у опадању, видно се прелива и на српски извоз. Иако је најјача европска привреда по обиму робне размене са Србијом и даље на лидерској позицији, расте извоз у Кину, али у значајној мери и у Турску, пише "Блумберг Адриа". Србија је тако, по свему судећи, у 2024. пронашла на тржишту Кине и Турске алтернативу за смањену тражњу из ЕУ.
То потврђују и подаци о спољнотрговинској размени које су изнели аутори у најновијем броју "Макроекономских анализа и трендова" (МАТ) из децембра.
Тако је извоз робе из Србије у Кину, наводи се у МАТ-у, повећан у првих девет месеци 2024. године за 65 одсто или 531 милион евра, а извоз у Турску за 80 одсто или 300 милиона евра. Како су напоменули, у периоду јануар–септембар покривеност робног увоза извозом 2023. у размени са Кином износила је 24,1 одсто, а ове године је 35,6 одсто.
Србија са Кином од 1. јула има потписан споразум о слободној трговини, а са Турском одраније.
"Србија је ове године на тржишту Кине и Турске пронашла алтернативу за пригушену тражњу из ЕУ. Да се то није десило, у првих девет месеци не бисмо имали раст робног извоза од 1,9 одсто, већ пад од 1,9 одсто", истичу аутори МАТ-а и додају да би робни извоз био нижи за чак 921 милион евра.
Иначе, укупан извоз Србије за девет месеци 2024. године достигао је скоро 24,5 милијарди евра. С друге стране, вредност увоза износи 32,2 милијарде евра, па је робни дефицит био 7,7 милијарди евра.
У првих десет месеци ове године, међугодишње посматрано, осетно је смањена вредност укупне робне размене са Руском Федерацијом, и то за 498 милиона евра, па је удео у размени редукован са 4,3 одсто на 3,2 одсто, пише "Блумберг Адриа".
Пад извоза производа за ауто-индустрију
С обзиром на проблеме у европском аутомобилском сектору, посебно код немачких произвођача, не треба да чуди највећи пад извоза ка ЕУ у овој области. Наиме, трећина извоза електричне опреме, где спадају и електромотори, трансформатори, акумулатори, каблови и слично, иначе је усмерена на тржиште Немачке, а укупна вредност извоза износи 2.444 милиона евра. Како се истиче у МАТ-у, група са највећим учешћем, од 40,9 одсто, извоз електромоторних генератора и трансформатора, имао је пад од 10,9 одсто.
Такође, у области производње моторних возила и приколица, која има вредност извоза 2.282 милиона евра, највећи део извоза и даље је усмерен у Немачку – 34,9 одсто, а затим у Мађарску – 12,3 одсто и Чешку – 11,7 одсто. Ту доминантно учешће у извозу представља електрична опрема за моторна возила, 65,8 одсто, која бележи кумулативни пад од 2,1 одсто.
Преливање кризе у ауто-индустрији Немачке на српско тржиште је евидентно. Борис Ћоровић, генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова, рекао је да се криза у немачкој ауто-индустрији прелива на наше подручје јер су све компаније које се баве производњом ауто-делова у региону, па и Србији, тесно повезане са Немачком.
"Сваки поремећај на немачком тржишту у смислу пада производње се аутоматски рефлектује на Србију и није нам у интересу да остане ситуација оваква као што је тренутна. Генерално говорећи, ауто-индустрија је у процесу трансформације у неповољном геополитичком моменту", истакао је Ћоровић.
На такву климу указују и подаци Републичког завода за статистику, јер је извоз у области производње моторних возила и приколица у октобру пао за 14,4 одсто међугодишње, док извоз истог сектора за првих девет месеци бележи пад од 5,3 одсто.
Руде највише иду ка Кини
С друге стране, раст српског извоза ка Кини и Турској погурала је производња основних метала, чија вредност извоза достиже 2,2 милијарде евра.
Највећа извозна тржишта ових производа су Кина са 18,1 одсто и Турска са 13,8 одсто. Извоз бакра са учешћем од 57,3 одсто и растом извоза од 117,4 одсто предњачи у извозу ове области.
У овом сектору предњаче компаније кинеског Зиђина у Србији – Србија Зиђин Мајнинг и Србија Зиђин Копер, иначе најпрофитабилније кинеске фирме и највећи извозници на домаћем тржишту. Прошле године је Србија Зиђин Мајнинг у иностранству пласирао робу вредну 1,15 милијарди евра, а Србија Зиђин Копер је извезао робу у вредности од 746,3 милиона евра.
Вредност извоза 15 највећих извозника из Србије у 2023. години износила је седам милијарди евра, од чега су трећину тог износа оствариле кинеске фирме које на страним тржиштима продају бакар, злато и челик.
Иначе, у укупном извозу из Србије убедљиво највећи удео, од 87,1 одсто, има прерађивачка индустрија. Овај сектор је, према наводима МАТ-а, за девет месеци 2024. остварио кумулативни раст извоза од 3,2 одсто у односу на исти период 2023. године, док је у октобру међугодишњи раст износио 5,9 одсто.
Извоз прерађивачке индустрије највише се може приписати компанијама које припадају области производње основних метала – гвожђа, челика и феролегура, племенитих метала и слично, која је генерисала чак 96,4 одсто суфицита, односно 643,9 милиона евра.
Храна махом у БиХ и Црну Гору
Занимљиво је и учешће сектора производње прехрамбених производа у извозу чија је вредност за првих девет месеци 2024. износила 2.314 милиона евра.
Највећа извозна тржишта су БиХ и Црна Гора са 12,5 одсто и осам одсто учешћа у извозу.
Највеће учешће од 24,2 одсто, односно вредност 559,7 милиона евра имала је прерада и конзервисање воћа и поврћа, али у односу на исти период 2023. извоз је био мањи за 2,4 одсто.
Након прерађивачке индустрије, следећи по учешћу у извозу, од 5,5 одсто, био је сектор рударства који је остварио кумулативни раст од 7,7 одсто.