Међународни инвеститори све више окрећу леђа Централној, Источној и Југоисточној Европи. Ово је закључак новог извештаја Бечког института за међународне економске студије о страним директним инвестицијама (СДИ) реализованим или најављеним у региону. У прва три квартала ове године, број најављених гринфлид инвестиционих пројеката пао је за 44 одсто у поређењу са истим периодом прошле године. Иако је износ предвиђен за директне инвестиције забележио блажи пад, и даље је смањен за значајних 39 одсто.
Број најављених инвестиционих пројеката у земљама чланицама ЕУ у региону и у шест западнобалканских држава такође је опао за више од 40 одсто у поређењу са претходном годином.
"Криза у немачкој индустрији и геополитичке неизвесности сада у потпуности погађају регион", објашњава Олга Пиндјук, економиста Бечког института и ауторка извештаја.
Подаци показују значајно успоравање нових страних гринфилд инвестиција у већини земаља региона: једино је мала Молдавија забележила повећање. Међу чланицама ЕУ, Бугарска, Пољска и Естонија суочиле су се са највећим падовима. У Албанији, која и даље бележи процват захваљујући туризму, број гринфилд инвестиционих пројеката смањен је за чак 88 одсто.
Ипак, у извештају се наводи да је осам земаља забележило већи прилив страног капитала него прошле године. На челу су Естонија, Литванија и тзв. Косово. Пад инвестиција најављених у Црној Гори, Украјини и Босни и Херцеговини бржи је од пада броја пројеката, што указује на промену структуре улагања у корист мање капитално интензивних услужних пројеката, преноси "Бизнис".
Аустријски инвеститори опрезни, немачки се повлаче
Улагања из Немачке значајно су опала: број најављених пројеката пао је за око 44 одсто, са 171 на 96, док је износ предвиђеног капитала смањен за 67 процената – са више од девет милијарди евра у прва три квартала 2023. на само око три милијарде евра у истом периоду ове године.
Аустријске компаније, које су традиционално значајни инвеститори и пословни партнери у региону, такође су значајно смањиле број најављених пројеката у Источној Европи, са 34 на 15 у поређењу са истим периодом прошле године. Међутим, обећале су да ће уложити 20 одсто више новца него прошле године (965 милиона евра у поређењу са 804 милиона у 2023). Ипак, то је и даље око 80 одсто мање него 2022. године. Румунија, Мађарска и Бугарска су земље које ће највише профитирати од аустријских инвестиција.
"Док се немачки инвеститори окрећу од Источне Европе ка САД, Аустрија остаје снажно посвећена и вероватно ће наставити да инвестира више на истоку Старог континента него у САД, упркос разним економским проблемима", верује Пиндјук.
Кина доминира новим инвестицијама
Упркос паду, Кина остаје највећи инвеститор у новонајављеним улагањима у Централној, Источној и Југоисточној Европи, испред Немачке. Док су немачке инвестиције, мерене према износу најављеног капитала, пале за 67 одсто, кинеске су опале за само 30 процената. Међутим, удео кинеских страних директних инвестиција у укупним СДИ у региону износи само око један одсто, док инвестиције из земаља ЕУ чине око 70 одсто, према бази података Бечког института.
Док су Мађарска у ЕУ и Србија на Западном Балкану до скоро биле највећи примаоци кинеских директних инвестиција, ове године Румунија држи прво место по броју пројеката, док Словачка предњачи по износу кинеског капитала. Државна кинеска компанија САИЦ планира да производи електрична возила у Словачкој. Запажена је висока капитална интензивност кинеских пројеката, који углавном произлазе из обавеза према аутомобилским и пројектима батерија: њихова вредност премашује вредност немачких пројеката осам пута.
Извештај сугерише да би пад у Централној, Источној и Југоисточној Европи могао бити још дубљи током године. Наиме, пад најављених инвестиција био је још драматичнији у трећем кварталу, када је глобална неизвесност порасла уочи председничких избора у САД. Пад од 70 одсто од јула до септембра представља најнижи ниво у последње четири године.
Инвеститори се окрећу ка САД
Захваљујући америчком Закону о смањењу инфлације и високим ценама енергије у ЕУ, земље Источне Европе суочавају се са новом конкуренцијом за стране директне инвестиције из Америке. Број кинеских гринфилд пројеката у САД опао је са 47 на 41 у периоду јануар-септембар 2024. у поређењу са претходном годином, док је број немачких пројеката такође смањен – са 162 на 138. Међутим, ови бројеви значајно премашују број пројеката најављених у Централној, Источној и Југоисточној Европи, где је најављено само 28 пројеката из Кине и 96 из Немачке.
Дугорочни развој СДИ у региону (2010-2023) указује на структурне промене у многим земљама, посебно у Централној Европи. Словачка, на пример, која је доминирала аутомобилском индустријом, забележила је најгори резултат у региону у погледу прилива страних директних инвестиција од 2020. до 2023. у односу на БДП: привукла је чак и мање страних инвестиција него Русија, која је подложна опсежним западним санкцијама.
"Ово је даљи показатељ да је модел раста Централне и Источне Европе, заснован на привлачењу СДИ, можда досегао свој врхунац", коментарише Олга Пиндјук.
У неколико студија Бечки институт је више пута указивао на то да ће концентрација на производњу и индустријску обраду – односно модел "продужене радне клупе" за западне компаније – бити неадекватан за дугорочно осигуравање или повећање просперитета. Институција стога саветује земље региона да више улажу у образовање, истраживање и развој, као и да осмисле добро промишљену, прилагођену индустријску политику.