Сваки осми динар који привреда Србије створи долази из области информационо-комуникационих технологија, показује статистика.
Извоз производа и услуга у првих 10 месеци износио је 3,3 милијарде евра, што је раст од 20 одсто у односу на прошлу годину. Ипак, домаће тржиште није имуно на глобална дешавања – муче их, пре свега, недостатак кадра и извори финансирања.
Уз малину из Ариља и руду из Бора, домаћи ИТ сектор постао је још један симбол извоза српске привреде.
Један домаћи стартап нашао се ове године и на престижној Дилојтовој листи 20 најбрже растућих ИТ фирми у Европи. Баве се развојем софтвера који аутоматизује продајне процесе. Кажу да јесу изузетак, али да потврђују правило како српски предузетници имају добре идеје.
"По мом суду оно што прави разлику је системско гајење предузетништва", каже Огњен Лукић из компаније "Софтек солушнс".
Лукић објашњава да је према истраживању "СтартапГенома" просечан оснивач српског стартапа чак три године млађи у односу на европски просек.
"Ја овај податак тумачим тако да имамо изузетно велики потенцијал да анимирамо оне друштвене групе које могу значајно да допринесу даљем развоју како би постали конкурентнији на светском тржишту", истиче Лукић.
У Србији тренутно послује преко 800 стартап компанија, скоро 25 одсто има вредност преко милион евра.
Највећи изазова за стартапе су приступ финансирању, придобијање купаца и запошљавање школованог кадра, посебно у сектору продаје.
Извоз ИКТ сектора је преко три пута вреднији од домаћег тржишта јер нашом ИТ индустријом изразито доминирају стране компаније. Највећи део извоза није у нашем власништву.
Стручњаци кажу да је будућност индустрије у сопственим идејама. Директор фонда "TS Ventures" Давор Сакач саветује свим компанија у Србији да дају шансу стартапима.
"Они ће вам помоћи како да транформишете своје постојеће бизнисе и да постанете конкурентни. То раде све компаније света", поручује Сакач.
Стару пословицу да "ко се мача ухвати од мача и погине" потврђују и програмери, који су учествовали у стварању вештачке интелигенција, а сада су први на удару.
Већ сада, 40 одсто кода програмерима може написати вештачка интелигенција.
Директор Српске ИТ асоцијације Марко Вучетић наводи да Влада мора да обрати пажњу на ај-ти компаније и да сарађује да бисмо имали раст.
"Морамо да обратимо пажњу више зашто смо имали 61 одсто отказа у компанијама и да приступимо активно том податку и мислим да ћемо наставити да растемо", истиче Вучетић.
На питање да ли су програмери и даље тражена роба, одговара да "апсолутно јесу".
Иако је ИТ сектор и даље носилац раста домаће привреде, подаци показују да се многе компаније боре да задрже квалитетне таленте и да су погођене економским нестабилностима због глобалних дешавања.