ММФ: Опада доминација долара
Удео америчког долара у глобалним девизним резервама пао је на најнижи ниво у последњих 30 година, показују најновији подаци које је објавио Међународни монетарни фонд (ММФ).
Статистички подаци које је пратила институција са седиштем у Вашингтону показују да је удео долара у званичним резервама опао за 0,85 одсто између јула и септембра ове године и сада износи 57,4 одсто – најнижи ниво од 1995. ММФ не даје статистику за раније године.
ММФ је уочио овај тренд у јуну, када је на званичном блогу приметио да се пад долара дешава због напора земаља широм света за диверзификацијом. На пример, док подаци показују да удео зелене валуте стално опада у последња три квартала, удео "нетрадиционалних" валута је све већи.
Долар је такође уступио терен евру. У трећем кварталу удео евра је скочио на 20,02 одсто у поређењу са 19,75 одсто у другом кварталу. Глобална улагања у јапански јен су порасла у последњих шест квартала, са учешћем у трећем кварталу од 5,82 одсто.
Подаци су такође показали заустављање пада удела кинеског јуана у глобалним девизним фондовима, који је трајао девет квартала. У трећем кварталу, удео јуана је порастао на 2,17 одсто.
Упркос опадајућем тренду, долар за сада остаје главна резервна валута, показују статистике ММФ-а, а евро је чврсто на другом месту.
Дугогодишњи статус долара као доминантне светске валуте био је угрожен последњих година због забринутости због растућег америчког дуга и санкција које је Вашингтон увео својим ривалима, укључујући Русију.
Као део антируских санкција које су уследиле након ескалације украјинског сукоба у фебруару 2022, САД су искључиле централну банку земље од трансакција у доларима. Касније је забрањен извоз доларских новчаница у земљу, а Америка је предводила акцију замрзавања руске имовине у иностранству. Часопис "Форин аферс" у јуну је писао да су санкције Русији "несумњиво оставиле друге централне банке да се питају да ли ће њихова сопствена средства која су деноминована у доларима бити закључана ако се њихове владе сукобе са Вашингтоном".
У међувремену, санкције су приморале Русију на дедоларизацију. Према септембарским подацима, Москва и њени партнери у економском блоку БРИКС-а сада користе националне валуте у 65 одсто међусобних трговинских обрачуна. У говору на самиту БРИКС-а у Казању у октобру, руски председник Владимир Путин упозорио је да је коришћење долара као оружја од стране Вашингтона кроз санкције и ускраћивање приступа земљама западном финансијском систему "велика грешка" која ће их приморати "да траже друге алтернативе, што се и дешава".