Русија је 2024. године заузела седмо место у свету по расту златних и девизних резерви, показују подаци националних централних банака сто земаља, које су крајем децембра објавиле податке за септембар.
Тако је на крају септембра међународна актива светских централних банака износила 14,3 билиона долара у поређењу са 12,9 билиона долара годину дана раније.
Апсолутни лидер у њиховом расту је Кина, која је своје резерве повећала за 263,3 милијарде.
На другом месту је Швајцарска са повећањем од 131,9 милијарди долара, док је Индија на трећем месту са 118,1 милијарду долара.
Резерве Немачке су током прошле године порасле за 67,2 милијарде долара, Француске за 66,1 милијарду, а Русије за 64,7 милијарди.
У првих десет су и Сингапур (повећање од 52,4 милијарде долара), Пољска (повећање од 38,8 милијарди долара) и Бразил (повећање од 31,7 милијарди долара).
Још 20 регулатора, укључујући централне банке Турске, Јапана и Мексика, повећало је своју имовину између десет и 30 милијарди долара, док је преосталих 70 повећало имовину за мање од десет милијарди.
Истовремено, сваки десети финансијски регулатор је забележио смањење резерви. Највише су смањени у Бангладешу (за две милијарде долара), Доминиканској Републици (за 1,4 милијарде) и Украјини (за 820 милиона).
Осим тога, смањена је међународна имовина Парагваја, Естоније, Кувајта, Грузије, Јерменије, Уганде и Бахама.
По обиму међународних резерви, Кина је задржала своје дугогодишње глобално лидерство – на крају септембра оне су износиле 3,57 билиона долара.
Јапан је заузео друго место са 1,25 билиона, а треће Швајцарска са 950 милијарди.
На четвртом месту је Индија, која има акумулирану имовину у вредности од 706 милијарди долара, а пето место Русија са 634 милијарде долара.