Највећа послератна криза: Немачка се суочава са најдужом рецесијом икада

Немачка привреда је на путу ка најдужој послератној рецесији, са трећом узастопном годином пада, показују подаци Истраживачког института Ханделсблат (ХРИ).

Институт предвиђа пад од 0,1 одсто у 2025. години, након смањења од 0,3 посто у 2023. и 0,2 процента у 2024. години.

Овај економски пад превазилази двогодишњи пад из раних 2000-их и одражава сложене ефекте енергетске кризе, упорне инфлације и пандемије ковида.

"Немачка економија је усред своје највеће кризе у послератној историји", рекао је главни економиста ХРИ Берт Руруп.

Немачка се распада баш када је Европи најпотребнијa њена снага

Демографски изазови, као што је старење становништва, повећавају притисак. ХРИ процењује да је потенцијал раста Немачке пао на само 0,5 одсто годишње.

Иако ХРИ предвиђа скроман опоравак у 2026. години, очекује се да ће раст достићи само 0,9 одсто, што је далеко испод нивоа пре кризе. Немачка централна банка је такође прилагодила своје изгледе за раст за 2025. годину, ревидирајући их са 1,1 на 0,2 одсто у децембру.

Прелазак Немачке са приступачног руског гаса на скупљи течни природни гас (ЛНГ) из САД довео је до повећања трошкова енергената, озбиљно погађајући произвођаче и мала предузећа. Све већи трошкови довели су до затварања и банкрота у свим индустријама, укључујући велике играче попут "Фолксвагена".

Пре ескалације украјинског сукоба 2022. године, Немачка се ослањала на руски гас за више од половине својих енергетских потреба. Након санкција ЕУ Москви, испоруке гаса су драстично смањене или потпуно прекинуте. У септембру 2022. године, гасоводи "Северни ток", који су транспортовали руски гас у Немачку, уништени су експлозијама. 1. јануара 2025. Русија је била принуђена да званично обустави транзит гаса у ЕУ преко Украјине.

Губитак приступачних руских енергената и растући трошкови отежали су опоравак. Бивша канцеларка Ангела Меркел недавно је критиковала одлуку о напуштању руског гаса. У интервјуу за телевизију "Франс 2" у децембру, она је прошли аранжман назвала "ситуацијом од које сви добијају", рекавши да је Немачкој обезбедила јефтине енергенте, док су сада цене "експлодирале".

Економска криза је постала горуће питање за Немце. Анкета у децембру коју је спровео јавни емитер АРД открила је да је економија највећа брига бирача. Превремени општи избори заказани за 23. фебруар уследили су након распада коалиције левог центра канцелара Олафа Шолца у новембру.