Економија
Предности и мане рада за државу и код приватника: Јавни сектор све мање привлачан
У јавном сектору плате фиксне и редовне, док у појединим приватним фирмама има више могућности за повишице и бонусе
Просечна нето плата у јавном сектору у октобру је била 100.912 динара, у поређењу са 97.581 динаром у приватном сектору, што је у просеку за 3,4 одсто више, показују последњи подаци Републичког завода за статистику.
Небојша Атанацковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је напокон тржиште рада почело да функционише у правој мери и да нема више онога да се једном запослите и ту сачекате пензију. Разлози зашто функционише тржиште рада су и у ниском наталитету, нове генерације су све мање бројне и имају могућности да бирају где ће да раде, за који износ и под којим условима. Он указује да је то предност за раднике, али не и за послодавце.
"Јер, знате и сами колика је тешко пронаћи мајстора, керамичара, на пример или водоинсталатера. Дошло је до одређеног дисбаланса јер јавни сектор има ограничења у томе колико новца може да очекује из заједничких средстава", истиче Атанацковић.
Бонуси и 13. плата
Према речима Атанацковића, 13. плата је начин на који послодавци у међусобној конкуренцији задржавају квалитетне раднике.
"Више није примерено да послодавац једино гледа како ће да повећа профит и смањи трошкове", наводи Атанацковић, додајући да никада нисмо имали нижи проценат незапослености, па је тешко наћи радника који одговара потребама послодаваца.
Атанацковић указује да управо зато расте број странаца који добијају дозволе за рад у нашој земљи како привреда не би трпела.
Милош Турински истиче да понуда посла и потражња за кандидатима, односно њихов недостатак, утичу на висину зараде.
"Видимо све већу потражњу за радницима. Послодавац, у борби са преосталим квалификованим кадром, побољшава услове рада, односно повећава висину зараде, па се зато смањује јаз. Имамо веће плате у приватном сектору него што је очекивано за тржиште рада у Србији. На нивоу просека, међутим, зараде су готово изједначене", напомиње Турински.
Јавни сектор на трећем месту
Турински каже да су у јавном сектору плате фиксне и редовне, док у приватном има више могућности за повишице и бонусе.
"Поједине компаније у Србији дају и 14. плату. У приватном сектору су веће флексибилности у томе шта компаније нуде, односно пакети бенефиција које нуде уз зараду. Можете и брже да напредујете него у државним фирмама, што зависи од вашег учинка. Више флексибилности има у радном времену код приватника", наводи Турински.
Указује и да према истраживању "Инфостуда", младима је посао у јавном сектору на трећем месту од четири понуђена, док је на првом месту рад у страним компанијама које послују на домаћем тржишту.
"Није само плата у питању, већ и култура и пакет бенефиција. На другом месту бирају предузетништво, а тек на трећем могућност да раде у државним фирмама. Није више само зарада и стабилност посла у питању, већ и начин живота, односно како се компанија односи према вама и шта нуди", наводи Турински, додајући да радника фали у готово свим занатским пословима.
Он каже да је прошле године више од 70.000 страних радника добило дозволу за рад, што је значајан раст, напомињући да је наша земља у великом проблему због недостатка квалификованих радника.
