Већи проблем од руског гаса: Немачки сан да постане глобална суперсила у производњи чипова бледи
Одлука "Интела" да стопира изградњу фабрике у Магдебургу и паузира пројекат производње неких од најнапреднијих микрочипова у Европи скршила је снове канцелара Олафа Шолца да ће његова земља постати суперсила у индустрији полупроводника.
И одузела му централни део предизборне индустријске политике.
Са владајућом коалицијом у расулу, канцелара ускоро чекају избори на којима би бирачи могли да казне његов неуспех да обезбеди чврсте темеље за раст највеће економије у региону. Ништа мање хаотична није шира европска стратегија да прошири капацитет производње чипова довољно да се поново потврди као "стуб глобалног просперитета".
Покушај Немачке да се трансформише у "хаб" индустрије чипова део је светске трке за освајање контроле над нафтом дигиталног доба и покретачка снага будућих технологија као што је вештачка интелигенција.
"Ови микрочипови су свуда – у нашим телефонима, усисивачима, фрижидерима и аутомобилима", рекао је вицеканцелар Роберт Хабек радију "Дојчландфунк", објашњавајући зашто Немачка не би требало да одустане од "Интела". "Од њих зависи цела наша привреда. Зависност од руског гаса није ништа у поређењу са тим."
Циљ Европске уније је да повећа тржишни удео у глобалној производњи полупроводника на 20 одсто до 2030. године чини се недостижним. Ниво у 2024. износио је само 8,1 одсто, а без даљих улагања, пао би на 5,9 процената до 2045. године, показује анализа немачке индустријске лобистичке групе "Цвај" и консултантске куће "Стратеџи".
Ниједан од водећих светских произвођача чипова - Интел, Самсунг и ТСМЦ - није из региона. Европа се даље труди да надмаши субвенције других влада: Кина је издвојила 142 милијарде долара за производњу полупроводника, док САД нуде смањење пореза у свом Закону о смањењу инфлације и 39 милијарди долара помоћи преко свог закона о чиповима.
"Интелов" план да направи неке од својих најмодернијих чипова у Немачкој је 2024. године представљен као "велики искорак за целу Европу". Сада, када је пројекат на двогодишњој "паузи", многи инсајдери из индустрије сматрају да је у суштини напуштен. А са њим и снови о ребрендирању Немачке.