Предузетништво у Србији: За пола године регистровано 21.712 предузетника, угашено око 11.000 радњи
У Србији је у првој половини 2024. године регистровано је 21.712 предузетника, што је смањење у поређењу са истим периодом 2023. године, показују подаци Агенције за привредне регистре, објавио је Инфостуд.
Ова евиденција показује, како је наведено, да је по први пут у последње четири године број основаних предузетника смањен у поређењу са претходном годином.
Овај број је у 2023. години био 22.486, у 2022. години 20.247, док је у 2021. основано 16.387, а током шест месеци 2020. са радом је започело 13.576 нових предузетничких радњи.
Према подацима АПР-а у првих пет делатности када је реч о новим предузетничким подухватима у првој половини ове године налазе се консултантске делатности у вези са пословањем и управљањем, затим ресторани и угоститељски објекти, рачунарско програмирање, друмски превоз терета, док су на петом месту по популарности међу предузетницима фризерски и козметички салони.
Са друге стране, за пола године у Србији се угаси, у просеку око 11.000 предузетничких радњи, показује статистика АПР-а. Тај број је у 2023. години био 11.661, годину пре тога 12.829, док су у 2021. године угашена 11.243 предузетника.
Иако се тај број последњих година благо смањује, чињеница је како тврде у Удружењу "Заштитник предузетника и привредника Србије" да се годишње угаси више од 20.000 предузетничких радњи. Што се тиче делатности у којима се највише гасе, оне су сличне као и код оснивања.
Највише угашених предузећа је у секторима угоститељских објеката, фризерских и козметичких салона, као и у области пружања консултантских услуга и рачунарског програмирања.
Указујући на најчешће разлоге због којих се предузетници одлучују да ставе "кључ у браву", у удружењу "Заштитник предузетника и привреде Србије" кажу да су међу најчешћим узроцима високи порези и дажбине.
Предузетници се често суочавају са високим порезима и административним трошковима који знатно отежавају њихово пословање, а ту су и административне препреке и компликовани прописи који могу успорити или обесхрабрити предузетника, упозоравају у овом удружењу.
Напомињу да све то утиче на смањење профита који остварује предузетник, а бирократске препреке успоравају развој и проширење предузетничког подухвата.
Нелојална конкуренција која долази од рада на црно или неформалног тржишта ствара неједнаке услове на тржишту и тиме отежава онима који послују легално и који су регистровани предузетници јер имају више обавеза и повећане трошкове.
На крају, као један од важних разлога за гашење предузетништва је и недостатак финансијске подршке у првим годинама пословања.
Отежан приступ кредитима и недостатак инвестиција могу ограничити раст и одрживост предузетничког подухвата, кажу у Заштитнику предузетника и привредника Србије. Отежан приступ банкарским кредитима спречава предузетнике да улажу у нове пројекте и даље шире своје пословање.