Упркос томе што је Европа успела да напуни своја складишта гаса уочи зиме, енергетска криза на континенту је далеко од решене. Ситуација у Европи би, заправо, могла да буде много гора следеће зиме када ће снабдевање руским гасом из гасовода, у најбољем случају, бити сведено, оцењује портал специјализован за енергетику "Ојл прајс".
Према проценама економског истраживачког центра "Бројгел", цене енергената у европским домаћинствима и компанијама порасле су за 1,06 билиона долара и ако владе у Европи не ураде ништа осим да понуде финансијску подршку, ова сума ће представљати масовних шест одсто годишњег БДП-а ЕУ.
Уместо тога, ЕУ је потребна "одлична погодба" како би се подстакла штедња и истовремено повећала понуда, оцењују стручњаци "Бројгела".
Наредних 12 до 24 месеца ће одредити да ли ће Европа бити у стању да се носи са енергетском кризом, а да не мора да прибегне обавезној рационализацији или да изгуби превелику конкурентност индустрије.
Иако су залихе гаса у Европи ове зиме веће него у исто време прошле године, прави тест за Европу уследиће догодине када ће морати да напуни складишта гаса како би задовољила потребе становништва и привреде за зиму 2023/2024.
Ту планирање постаје компликованије, у зависности од тога колико ће залиха остати после ове зиме и да ли ЕУ има капацитет да допрема континуиране рекордне количине течног гаса (ЛНГ) на уштрб азијског тржишта, нарочито ако се потражња у Кини опорави.
Према недавном извештају Међународне агенције за енергетику (ИЕА), ако снабдевање руским гасом догодине падне на нулу, а кинеска потражња за ЛНГ се врати на нивое из 2021. године, ЕУ би могло да "зафали" 27 милијарди кубних метара гаса.
Очекује се и да ће цене ЛНГ у Европи остати високе како би привукли продавце да њима продају гас а не азијским купцима.