Мађарска и Србија убрзаће реализацију заједничких улагања у енергетику, укључујући и изградњу првог заједничког нафтовода, изјавио је шеф дипломатије владе у Будимпешти Петер Сијарто. Истовремено, у Дому народа Парламента Федерације БиХ усвојен је закон о изградњи гасовода "Јужна интерконекција", који ће Босну и Херцеговину спојити са Хрватском.
Јелица Путниковић, уредница портала "Енергија Балкана" сматра да ће изградња нафтовода Србија-Мађарска који ће нас повезати са руском "Дружбом" омогућити диверсификацију снабдевања нафтом и потенцијално ниже цене транспорта.
"Сукоб у Украјини ће се завршити, а тада ћемо имати опцију да купујемо нафту из два правца. То је управо оно о чему Европска унија говори када помиње диверсификацију", рекла је Путниковић за РТС.
Нагласила је да реализација овог пројекта, иако значајна, неће бити једноставна.
"Пошто је Мађарска чланица Европске уније, а ми смо чланица Енергетске заједнице, морају се испунити бројне прописане одредбе, слично као што је било са гасоводом Турски ток. Реч је о разним правилима безбедности и праву транзита", навела је Путниковић.
Указује и на могућност да овај нафтовод омогући и транспорт нафте из Казахстана, а не само Русије.
"То је најдужи нафтовод који се протеже од Азије до Европе, што значи да бисмо могли користити и казахстанску нафту", навела је Путниковић.
Одговарајући на питање да ли је Европа заиста спремна на независност од руских енергената, Надежда Кокотовић директорка платформе "Бриселски клуб за енергетику", сматра да ЕУ има стратегију за смањење зависности од Москве.
"Циљ је да до 2027. потпуно престане увоз руске нафте и гаса. Међутим, и поред тог циља, у 2024. години је забележено повећање увоза руског течног природног гаса", објашњава Кокотовић.
Наглашава да ће политика америчке администрације такође имати велики утицај на европско тржиште енергената.
"Доналд Трамп има план да повећа извоз америчке нафте и гаса у Европу, чак је недавно наговестио и могућност увођења тарифа ако Европа не буде увозила њихове енергенте", каже Коковић.
Јелица Путниковић види изградњу нафтовода "Србија-Мађарска", као алтернативу хрватском ЈАНАФ-у.
"ЈАНАФ је једина могућност за допремање нафте у Панчево, али наплаћује таксе које су знатно веће од просечних у Европи. Са новом алтернативом моћи ћемо да преговарамо о повољнијим ценама", наглашава Путниковић.
Истиче да је транспорт нафте нафтоводима увек јефтинији од транспорта танкерима, што додатно оправдава потребу за овим пројектом.
"Ово је инфраструктура која се дугорочно исплати", указује уредница портала "Енергија Балкана".
Говорећи о гасоводу "Јужна интерконекција", Надежда Кокотовић је подсетила да је његова изградња део шире стратегије Европске уније за смањење зависности од руског гаса.
"Овај пројекат би омогућио Босни и Херцеговини приступ ЛНГ терминалу на Крку, што би осигурало снабдевање у случају прекида снабдевања из Турског тока", наводи директорка платформе "Бриселски клуб за енергетику".
Међутим, истиче и да Босна и Херцеговина нема јединствену енергетску стратегију.
"Јужна интерконекција је значајна, али земља има многе друге проблеме које мора да реши, укључујући и питања везана за електроенергетски систем", навела је она.