Царине и последице: Свет прелази на трговину без САД

Претња царинама америчког председника Доналда Трампа изазвала је страховања да ће трговински ратови утицати на светска тржишта и привредни раст.

Царине су, пише за "Фајненшел тајмс" председавајући Рокефелер групе Ручир Шарма, већ годинама омиљено оружје Сједињених Држава. Неке "жртве" су се побуниле, друге су се помириле са ситуацијом и наставиле даље, тражећи друге трговинске партнере.

Од 2017, трговина је мање-више стабилна на нешто испод 60 одсто глобалног БДП-а. Међутим, дошло је до пада америчког удела у трговинским токовима који је надокнађен повећањем у другим деловима света, нарочито у земљама Азије, Европе и Блиског истока. Чини се да ће Трамп 2.0 донети више од истог: трговину без Америке, наводи Шарма.

Током протеклих осам година, код више од четири од пет земаља - развијених и у развоју - раст трговине "осликао" се као удео у њиховом националном БДП-у. Добици од више од 10 процентних поена забележени су у више од десет великих земаља, од Јапана, Италије и Шведске до Вијетнама, Грчке и Турске. Велики изузетак су САД, где је трговина пала на око 25 одсто БДП-а. САД расту брже од већине својих "колега" - али без подстицаја трговине.

Америка може бити све доминантнија као финансијска и економска суперсила, али не толико као трговачка сила. Њен удео у глобалним индексима капитала експлодирао је на скоро 70 процената. Њен удео у глобалном БДП-у порастао је на више од 25 процената. Ипак, њен удео у глобалној трговини је испод 15 одсто и значајно је опао у последњих осам година, наводи Шарма.

Другим речима, у протеклих осам година, како се фокус глобалне трговине померао од САД ка Блиском истоку, Европи и Азији, земље које су регистровале велике добитке укључивале су Уједињене Арапске Емирате, Пољску и, пре свега, Кину. Од 10 најбрже растућих трговинских коридора, пет има један терминал у Кини; само два имају терминал у САД.

Трамп каже да ће тарифе изазвати поштовање и помоћи у обнављању моћи САД.

До данас је царински режим "Америка на првом месту" нанео је мање штете главној мети САД - Кини, а више је приморао савезнике Вашингтона да потраже трговинске партнере на неком другом месту.