После успешне акције потрошача у Хрватској, бојкот трговина због високих цена најављен је за данас и у другим земљама региона, па и у Србији. У Хрватској је најављен бојкот неколико трговинских ланаца, у Републици Српској и Федерацији БиХ списак је проширен на бензинске пумпе, пекаре и кафиће. Сличне акције за данас су најавила и удружења потрошача у Северној Македонији и Црној Гори, док је у Словенији у току бојкот појединих трговина.
Званични подаци су показали да је промет у Хрватској прошлог петка готово преполовљен, а да су купци ипак успели да "продрмају" власнике супермаркета илуструје и најава највећег међу њима, "Конзума", који је јуче, уочи најављеног новог масовног бојкота радњи на који је позвала потрошачка платформа "Хало, инспектори", саопштио да снижава цене 250 домаћих производа.
Из другог трговачког ланца "Кауфланд" су најавили ниже цене од 5. фебруара за више од 1.000 производа.
Реакција трговинских ланаца у Србији за сада још нема, али могла би уследити после данашњег бојкота на који су позвали представници потрошачког удружења "Ефектива".
У медије је до сада доспело само писмо из "Универекспорта", у којем представници овог трговинског ланца позивају добављаче да врате цене на ниво пре последњег поскупљења и поручују им да неће прихватити измене ценовника њихових производа, током прва три месеца ове године. У писму се наводи и да ће након првог квартала за "Универекспорт" бити прихватљиве измене цена "до нивоа предвиђеног коридором циљане инфлације Народне банке Србије". Они јасно поручују добављачима да не желе сами да понесу терет "потрошачког гнева" због високих цена, јер су, како наводе, дуже време изложени перцепцији да су цене у њиховим малопродајним објектима одраз искључиво њихове политике високих малопродајних маржи.
Бојкот трговина који се проширио регионом подржавају удружења потрошача, грађани, синдикати, па чак и поједини политичари.
Групација трговаца прехрамбеним производима на велико и мало Удружења за трговину Привредне коморе Србије саопштила је јуче да дели забринутост потрошача због вишегодишњег кретања цена, због које је грађанима нарушен животни стандард, а привреда оптерећена трошковима, али да сматра да решења проблема нема без активности државе и свих учесника у производно-прометном ланцу.
То сматрају и потрошачи и очекују од државе да их заштити од "алавих" трговаца. У удружењу "Ефектива" кажу да су таргетирани највећи ланци, они који имају највеће учешће на тржишту и чије продавнице постоје у сваком граду.
"Потрошачи се питају зашто само ових пет, зашто нисмо само једног, зашто смо изоставили 'Арому', 'Веро' и ли СТР 'Жику', као и зашто акција не траје дуже. Наш одговор је да, ако натерамо њих да снизе цене и остали ће за њима. Годинама смо ћутали. Први пут у историји, радимо бојкот овог типа. Ово је први корак. Један дан, пет трговинских ланаца. Желимо да им покажемо да ми то можемо и да је моћ у нашим рукама, а онда нека се запитају, шта ће бити ако ту штету усмеримо на само једног од њих и то на више дана", поручују из "Ефективе".
Николић: Потрошачи су у праву
Економиста Иван Николић каже за РТ Балкан да све ове акције дају ефекат у кратком року, да се може очекивати ће након бојкота трговци можда једнократно и снизити цене, али да ће се врло брзо вратити на старо.
"Занимљиво је да је проблем у целом региону Југоисточне Европе исти. Од Хрватске, Северне Македоније, БиХ и Црне Горе до Србије ниво цена је необјашњиво висок. Дотле смо стигли у последње три године, са короном, с тим феноменима, који нису стриктно економски, већ су везани са психологију, једнократна давања помоћи људима, везана за тај неки неконтролисани и неумерени оптимизам у потрошњи. Ово кажњавање је изненађење, јер ми, за разлику од западних потрошача, који су врло штедљиви и обазриви шта купују, и по којим ценама, волимо да будемо раскалашнији иако смо буџетски далеко ограниченији од њих", каже Иван Николић.
Он сматра да је претходна "блокада" у Хрватској била озбиљна, јер је тог дана промет пао за више од 40 одсто, али указује да су трговци сутрадан то надокнадили.
"Није било промета у петак, паркинзи су били празни, а сутрадан су грађани куповали као за празнике. Мислим да је прошлонедељна акција остала без већег ефекта, али да је сада дошло до промена у смислу организације, што је боље, јер широка блокада не даје резултат. Ефекат је врло ограничен и једнократан и брзо се врати на старо. Сад је дошло до промене фокуса, на бојкот неколико трговина и производа", објашњава Николић.
Он сматра да су потрошачи несумњиво у праву и да је ниво цена неоправдано висок у региону и да се на било који начин треба томе одупрети.
"То је јако тешко, зато што је то очигледно део неког менталитета, било од стране потрошача да не кажњавају такве трговце, било од стране трговаца да врло брзо прилагоде том раскалашном менталитету, иако је њихова пракса у другим земљама потпуно другачија. Тако тумачимо ту разлику у ценама у 'Лидлу' у Хрватској или у Србији у односу на Француску. Упркос томе што је понуда врло богата, једноставно, неком прећутном сагласношћу, сви трговци су усагласили високи ниво цена и он је опстао на тржишту и постоји", навео је Иван Николић.
Економиста сматра да су најаве трговинских ланаца о акцијама и попустима, у време када је најављен бојкот, само пропаганда и да нису убедљиве, јер се у суштини не разликују од претходних акција, које нису дале никакав ефекат на буџет потрошача.
"'Лидл' је скупљи у Хрватској и Србији него у Немачкој или у Француској, што је необјашњиво. У Хрватској је већи ПДВ, па може да се тумачи по том основу, а код нас чак ни то није разлог. Удео који је добио на почетку стабилно одржава, без обзира на ценовну политику. Престројили су се на причу, боље они да подигну цене и да задрже оно што имају него да се ценовно боре са конкуренцијом и да евентуално покушају да неког истисну и да по том основу подигну учешће и профит у маси. Свакако им је лакше да то не рискирају, већ да се утопе у ово 'друштво опуштеног и бахатог гуљења потрошача'", сматра Иван Николић.