Економија
Трампове царине на увоз из Мексика, Канаде и Кине: Како ће утицати на америчко тржиште?
Имплементација царина би могла да повећа цене низ производа које САД увозе од својих суседа, а међу мексичким производима који ће сада поскупити су воће и поврће, пиво, алкохолна пића и електронски производи
Амерички председник Доналд Трамп увео је царине на увоз из Мексика, Канаде и Кине, а према извршној наредби коју је потписао, "док се криза не ублажи", на увоз из те две земље биће примењена додатна царина од 25 одсто, док ће на увоз из Кине бити додата царина од 10 одсто.
Даље се прецизира да ће енергетски извори из Канаде подлећи тарифи од 10 одсто.
"Мере су спроведене кроз Међународни закон о ванредним економским овлашћењима, због велике претње од илегалних имиграната и смртоносних дрога које убијају америчке грађане", објаснио је Трамп.
Пољопривредни производи
Имплементација царина би могла да повећа цене низ производа које САД увозе од својих суседа. Међу мексичким производима који ће сада поскупити су воће и поврће, пиво, алкохолна пића и електронски производи.
У 2023, САД су увезле више од 45 милијарди долара пољопривредних производа из Мексика, укључујући свеже јагоде, малине, парадајз и говедину, према подацима Министарства пољопривреде САД.
У међувремену, САД су исте године увезле канадске пољопривредне производе у вредности од скоро 40 милијарди долара, укључујући говедину, свињетину, житарице, кромпир и уље од репице.
Остала канадска увезена роба укључује грађу и челик.
У том контексту, Грегори Дако, економиста мултинационалне ревизорске и финансијске компаније ЕИ, оценио је да су "пољопривредни инпути важна категорија трговине између САД, Кине и Мексика, као и да притисак на повећање цена меса и млечних производа директно утичу на џепарац потрошача".
Технологије
Мексички министар економије Марсело Ебрард изјавио је у петак да би се "повећање тарифа за Мексико могло одразити на три главна начина: производи као што су возила, компјутери, телевизори и фрижидери би били скупљи, затим било би мало доступности и дошло би до потенцијалних поремећаја у ланцу снабдевања".
Посебно је навео да је његова земља највећи снабдевач аутомобила и ауто делова за америчко тржиште, те би примена пореза утицала на око 12 милиона породица јер би морали да плате додатни износ од 10,427 милијарди долара за куповину тих производа.
Према њиховим подацима, Мексико је други највећи светски извозник екрана и први у САД, па би повећање царина од 25 одсто погодило 32 милиона америчких породица, које би за те производе морале да плате 2,397 милијарди долара више.
Што се тиче фрижидера, он је подсетио да сваки трећи од ових уређаја купљених у Сједињеним Државама долази из суседне државе, тако да би у овом случају пет милиона породица било погођено и морали би да направе додатни издатак од 817 милиона долара.
Амерички потрошачи такође све више купују аутомобиле произведене у Канади или Мексику или који користе делове увезене из тих земаља, па су тако САД прошле године увезле око 3,6 милиона лаких возила из Канаде и Мексика, што представља 22 одсто свих возила продатих у тој земљи.
Слично томе, Мексико је тренутно највећи извор америчког увоза лаких возила, испред Јапана, Јужне Кореје и целе Европе.
Остала имовина
Царине за Кину би вероватно имале највећи директан утицај на потрошаче, јер највећи део онога што азијски гигант извози у САД представљају потрошна роба као што су одећа, играчке, минерали и електроника.
Према експертима са Петерсоновог института за међународну економију (ПИИЕ), Кина је кључни добављач играчака и спортске опреме за САД, снабдевајући 40 одсто своје увозне обуће и 25 одсто своје електронике и текстила.
Вреди напоменути да са новом политиком САД циљају на своја три највећа трговинска партнера, који су прошле године чинили више од 1,2 билиона долара у увозу.
Према проценама Комитета за одговорни савезни буџет, царина од 25 одсто између Канаде и Мексика и царина од 10 одсто за Кину би до 2035. године генерисала нето приход од 1,3 билиона долара, који би се могао користити за делимично надокнађивање трошкова смањења пореза, пакет који би могао да кошта више од пет билиона долара током десет година, преноси Си-Ен-Би-Си њуз.
Међутим, додатна царина од 10 одсто на Кину смањила би амерички БДП за 55 милијарди долара током другог мандата Трампове администрације, под претпоставком да ће Пекинг узвратити царинама, према анализи економиста Ворвика Мекибина и Маркуса Ноланда.
У међувремену, царина од 25 одсто на Мексико и Канаду смањила би амерички бруто домаћи производ за 200 милијарди долара.
