Изненадна промена политике Банке Јапана, која је почела да подстиче раст јена, нагло је смањила куповину америчких државних обвезница, пише „Ејжја тајмс“. Ако Банка Јапана и убудуће настави да јача јен, америчко Министарство финансија би могло да се суочи са недостатком купаца за америчке обвезнице у Азији, али и много шире.
Уколико приноси на јапанске државне обвезнице почну да расту, то ће подстаћи јапанске институционалне инвеститоре да продају америчке државне обвезнице. Због тога ће све више јапанских инвеститора усмеравати свој новац на домаће тржиште.
Ипак, проблеми за Вашингтон су много већи.
Јапан је данас највећи власник дуга америчке владе. Кина је на другом месту, следе Велика Британија и Белгија. Ако Банка Јапана заиста мисли да прекине са квантитативним попуштањем и подстиче јачање јена, зашто би Токио убудуће куповао значајне количине америчких државних обвезница?
Зашто би Кина повећавала своје залихе долара с обзиром на прокламовани циљ председника Кине Си Ђинпинга да интернационализије кинеску валуту? И зашто би остале централне банке наставиле да купују доларе, посебно ако имају у виду фискалну и економску политику америчког председника Џозефа Бајдена?
Ко одржава блиставу "економију на брду"?
Америчке Федералне резерве започеле су своје најагресивније пооштравање у протекле три деценије. Терет дуга Вашингтона сада премашује рекордних 31 билион долара. Овоме треба додати и највећу инфлацију у САД током последњих 40 година.
Потреба за повећаним фискалним подстицајима за борбу против економског успоравања повећава терет америчког дуга. Политика Банке Јапана могла би да сигнализира преломну тачку у томе и почетак озбиљних проблема за највеће тржиште дуга на свету.
Гледано на кратки рок, није сасвим сигурно како ће се ствари развијати. Изненађење које доносе нови потези Банке Јапана ће смањити потражњу за америчким дугом, тврди Брајен Свендал, менаџер из "РБЦ Глобал асет менаџмента". Свендал нови потез Банке Јапана види пре као "дугорочни, а не као краткорочни шок".
Економиста Луј Винсент Гејв из "Гејвкал рисерша" очекује да би јачи јен требало да, у одређеној мери, изазове повратак капитала у Јапан.
Можда су САД изградиле велику и иновативну "економију на брду", али је сада одржавају азијске централне банке. Највећи део америчког дуга тренутно поседују Јапан и Кина.
Претпоставка да ће Азија наставити да купује највећи део америчког дуга функционисала је све до председника Доналда Трампа. Када је Трамп покренуо трговински рат против Кине, влада у Пекингу је доследно смањивала своју изложеност америчком дугу. Исто је урадила и Москва. Успехе Пекинга у интернационализацији јуана могу се видети у брзом расту трговине између Кине и Русије.
Агресивна политика ФЕД-а погоршава ситуацију. Средином 1990-тих, слична политика ФЕД-а потресла је Азију до темеља. У року од неколико година, валутне везе је постало немогуће бранити. Прво је Тајланд прекинуо везаност бахта за долар, а затим су исто са својим валутама учиниле Индонезија и Јужна Кореја. Малезија је, такође, била гурнута на ивицу економског колапса.
Сада тим председника америчког ФЕД-а Џерома Пауела нагло повећава каматне стопе, што је слично оном што је урадио његов претходник Алан Гринспен пре скоро 30 година. Очекује се да ће председник америчких Федералних резерви наставити да повећава стопе, без обзира на последице по Азију.
САД више не могу да рачунају на откуп америчког дуга у Азији
У марту и априлу, америчко Министарство финансија организовало је неколико аукција државног дуга које нису прошле славно. У септембру и новембру продаја дуга ишла је још слабије.
Повећане америчке стопе би могле да делују на Азију на неколико начина. Огромни фискални губици довели би азијске владе у дубоки минус. То би означило хаос за извозно оријентисане привреде, уз губитак поверења страних инвеститора. Резултат би био значајно удаљавање азијских централних банака од долара.
Овај последњи ризик заокупља Азију још од кризе банке "Лиман брадерс" 2008. Годину дана након што се Волстрит умало срушио, тадашњи кинески премијер Вен Ђиабао рекао је да је Пекинг "забринут за безбедност своје имовине" и позвао САД "да поштују своје речи, да остану кредибилна држава и да осигурају безбедност кинеске имовине".
Сада, у време када амерички дуг и инфлација расту, а политичка поларизација у Вашингтону се продубљује, питање је да ли ће се Бајденова администрација суочити са највећим маргинализацијом америчке економије у историји.
Томе у прилог иде и могући заокрет политике Банке Јапана, који сугерише да Вашингтон више не може да узима здраво за готово откуп америчког дуга у Азији.
Исто важи и за ослањање Вашингтона на Јапан као највећег купца америчких дуга. Промена политике Банке Јапана ове недеље представља покушај, закључује овај лист, да Јапан превазиђе своју усмереност на америчко тржиште.