Економија
Док Вашингтон циља Москву, Београд испашта: НИС, aпсурдна објашњења из САД и чиста замена теза
Када је у питању одлазак Руса из НИС-а стручњак за енергетику Милош Здравковић сматра да тај филм Американци неће гледати и да је одлагање примена санкција тренутно најреалнија опција
Један од "врућих кромпира" које је претходна америчка администрација оставила у последњим тренуцима мандата Џозефа Бајдена су и енергетске санкције руским компанијама, на које би се Србија могла веома болно опећи. Американци су захтевали да Руси изађу из НИС-а до 25. фебруара, а пошто се тај рок приближио, НИС је упутио званичан захтев Одељењу за контролу стране имовине Секретаријата за финансије (OFAC) САД за одлагање санкција.
Продужетке до 90 дана подржали су и Београд и Будимпешта, с обзиром на значај који НИС има и за снабдевање нафтом мађарских компанија, али и за привреду у региону.
Председник Србије Александар Вучић је рекао како очекује велике проблеме у вези са НИС-ом, јер, "Руси и Американци као да се удаљавају по свим позицијама, док смо ми растргнути између два аутомобила који возе у различитом смеру".
Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да су од америчке администрације у међувремену стигла додатна појашњења, али није навела на шта се она конкретно односе. Додала је да се настављају разговори и са Американцима и са Русима, али да су позиције руске и америчке стране и даље веома удаљене. Она је рекла да се разматрају два или три могућа сценарија, као и да је важно је да очување добрих односа са свим партнерима – Русијом и САД.
Бивши амбасадор САД у Србији Кристофер Хил тврди да је за Србију једино одрживо решење излазак руског капитала из НИС-а, наводећи да се капитал Нафтне индустрије користи за "финансирање рата у Украјини". Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров поручио је да НИС ни у ком случају не може бити предмет национализације.
И стручњак за енергетику Милош Здравковић сматра да ниједно од решења не би требало да се ослони на одлазак Руса из НИС-а и указује да је објашњење које стиже из САД, о финансирању рата у Украјини апсурдно и чиста замена теза.
"Санкције САД према Нафтној индустрији Србије (НИС), вероватно неће ни бити уведене, јер економски нису ни логичне, казнила би се Србија, а не Русија, што је наводно био циљ Америке. Русија извози два милиона барела нафте дневно у Кину и 2,1 милион барела у Индију, а ЈАНАФ има двогодишњи уговор са НИС-ом за десет милиона барела и то је довољно да се види да не стоји та теза о кажњавању Русије", сматра Здравковић.
Колико је и хрватској компанији важно да не прекине сарадњу са НИС-ом илуструје и чињеница да је и ЈАНАФ тражио изузеће од америчких санкција и могућност да снабдева НИС по уговору, до краја 2026. године. Американце, међутим, не занима колику ће цену платити сви остали, па и грађани Србије, који ће бити колатерална штета, док они циљају ка Москви.
Мирослав Здравковић указује и да би Србија "могла да отме НИС", али каже да не верује да би се неко усудио да се тако "игра" са нафтном компанијом нуклеарне суперсиле.
"С друге стране, када би Руси пристали на то, отворили би Пандорину кутију- па би Американци могли да траже да и друге државе национализују руске компаније. Они врло добро знају да се санкцијама НИС-у не спречава финансирање рата у Украјини, тако да су санкције уперене директно против Србије, а не против Русије. Све супротне тврдње су замена теза", каже Милош Здравковић за РТ Балкан.
Руска компанија "Гаспромњефт" је власник 50 одсто акцијског капитала НИС-а, "Гаспром" 6,15 одсто, 29,87 одсто акција поседује Република Србија, док остатак припада мањинским акционарима.
Здравковић упозорава да, с обзиром на то да Руси неће отићи из НИС-а, у случају увођења санкција Србији прети "блага катастрофа".
"Највећи проблем би био због плаћања, јер банке не би пословале с њима. Не можете да купујете нафту, а да плаћате у коферима. Имамо системе приватних бензинских пумпи, али и они нафту купују у рафинерији у Панчеву. Технички би било могуће да се снабдевају баржама преко Дунава, али је питање колико би то коштало. НИС има огроман значај за нашу привреду и међу компанијама које су највише пуне буџет. Модернизовали су рафинерију, направили гасну електрану, купили 'Петрохемију'", подсећа Здравковић.
С друге стране, сарадница Фондације за одбрану демократије из Вашингтона Ивана Страднер, јавности позната по антируским ставовима и сталним критикама српске власти, поручила је да је увођење санкција НИС-у "почетак краја Вучићеве политике балансирања".
Страднерова, која је у САД отишла као стипендиста Мирослава Мишковића, сматра да ће Америка можда да дозволи "Вучићу" одлагање примене санкција, али да укидање санкција у овом тренутку представља "Вучићеву пропаганду и пусте снове".
Она је изразила наду да ће Трампова администрација бити "још оштрија према Русији", па, логично, у овом случају и према Србији, јер сматра да је "регионално санкционисање НИС-а значајно како би се ослабио центар гравитације руске моћи у региону као и да се Вучићев ауторитарни режим дисциплинује и заустави његова лажна политика балансирања".
Супротно томе, Мирослав Здравковић сматра да је најреалније очекивати да се рок за увођење санкција сада продужи, а не верује да ће оне уопште ступити на снагу. Када су у питању два или три сценарија, која би евентуално значила повлачење Русије из НИС-а, он каже да, је сигуран да Американци "тај филм неће гледати".
