Инфлација у Србији ће, према новој централној пројекцији Народне банке Србије, наставити да се креће у границама циља и у наредне две године, а то је 3,0 одсто плус минус 1,5 одсто, изјавио је данас вицегувернер НБС Жељко Јовић. Он је на представљању фебруарског извештаја о инфлацији који је недавно усвојио Извршни одбор НБС рекао да би међугодишња инфлација почетком ове године требало да се креће око горње границе дозвољеног одступања од циља.
"Након тога, инфлација би требало постепено да успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције", рекао је Јовић.
Додао је да ће таквом кретању инфлације највише допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и очекивано ниже светске цене енергената.
"И долазак нове пољопривредне сезоне од маја, под претпоставком да буде просечна, треба да резултира појефтињењем воћа и поврћа, као и нижим трошковима у производњи хране. Поред тога, пројектовано кретање реалних зарада у складу с растом продуктивности треба да допринесе успоравању базне инфлације и њеном приближавању укупној инфлацији", рекао је Јовић.
Навео је да су анализирали и феномен о коме се све више говори и у свету, а то је да током инфлаторних притисака брже расту цене јефтинијих брендова од скупљих брендова истих производа, који је познат као "чипфлација".
"Наша анализа је потврдила да је унутар категорије храна и пића у периоду од 2022. до 2024. године кумулативан раст цена јефтинијих брендова био за пет процентних поена виши у односу на скупље брендове", рекао је Јовић.
Јовић је навео да је потврђена и друга особина тог феномена, а то је да се највећа разлика у кретању цена јефтинијих и скупљих брендова јавља током најизраженијих инфлаторних притисака.
"Позитивна динамика активности у привреди настављена је и у последњем тромесечју 2024. године, када је, према процени Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа износио 3,3 одсто, а на нивоу године тај раст је достигао 3,9 одсто", нагласио је вицегувернер НБС.
Стране инвестиције 5,2 милијарде евра
Јовић је рекао да је и поред изузетно комплексних глобалних услова наша земља наставила да показује висок степен отпорности, при чему је Србија успешно остваривала све циљеве.
"Посебно бих истакао поново рекордан прилив по основу страних директних инвестиција од 5,2 милијарде евра у 2024, као и рекордне капиталне издатке државе од око шест милијарди евра, као значајне стубове извора финансирања инвестиција. И поред пуне реализације планираних капиталних издатака државе, фискални дефицит је био нижи од пројектованог и износио је два одсто БДП, што је резултирало наставком опадајуће путање јавног дуга, док су девизне резерве земље на рекордном нивоу", рекао је Јовић.
Навео је да су анализирали на који начин се мењала дистрибуција међугодишњег раста потрошачких цена у 2024. у односу на годину која јој је претходила.
"Резултати анализе су указали на то да се дистрибуција приметно побољшала за годину дана, да је знатно смањено учешће производа и услуга унутар потрошачке корпе који су забележили двоцифрен међугодишњи раст, као и да је повећан проценат (на око 25 одсто) производа и услуга који у 2024. нису поскупели, при чему је чак 100 производа и услуга имало ниже цене него годину дана раније", рекао је Јовић.
Шта је највише поскупело?
У Србији су потрошачке цене у јануару биле повећане за 4,6 одсто међугодишње, то јест у поређењу са истим месецом претходне године, објавио је данас Републички завод за статистику.
Међугодишња инфлација у децембру 2024. износила је 4,3 одсто. Цене производа и услуга личне потрошње у јануару 2025. године, у односу на децембар 2024. године, у просеку су повећане за 0,6 одсто.
Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у јануару 2025. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама Комуникације (1,3 одсто), Транспорт (1,2 одсто), Рекреација и култура (0,7 одсто), у групама Храна и безалкохолна пића и Становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива (за по 0,6 одсто), Здравље (0,5 одсто), у групама Опрема за стан и текуће одржавање и Ресторани и хотели (за по 0,4 одсто).
Раст цена је забележен и у групама Алкохолна пића и дуван и Образовање (за по 0,1 одсто). Пад цена је забележен у групи Одећа и обућа (-0,6 одсто), док из РЗС кажу да се цене осталих производа и услуга нису се битније мењале.