Рок за почетку примене одлуке о санкцијама Нафтној компанији Србије се примакао, а за сада још нема потврде да ће ове мере бити одложене, нити најаве потенцијалног решења око тога шта ће бити ако заиста буду уведене. Ипак, обнова дијалога између Русије и Америке и разговор лидера Владимира Путина и Доналда Трампа представљају сигнале да би Србија могла добити "продужетке".
Оптимизам је унео и генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић изјавом да очекује да ће рок бити продужен, а да је сада незахвално прогнозирати да ли ће то бити за 45 или 90 дана. Бајатовић је рекао да би решење могло бити донето, како је рекао, у "пет до 12".
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић каже за РТ Балкан да би, да није било разговора између Путина и Трампа, могло доћи у обзир све најцрње, али да разговор два лидера и састанци званичника озбиљно мењају ту причу.
"У мору лоших вести које се дешавају последњих година, обнова дијалога између САД и Русије представља јако добар почетак. Верујем да ће се склопу отопљавања односа између Русије и Америке наћи решење и за НИС и да ће можда Србија имати један предах, па ћемо видети шта ће после бити. Нико не може у овом тренутку ништа поуздано да каже, али верујем да има простора за разуман разговор", сматра Љубодраг Савић.
Професор указује да ни Трамп неће бити мека срца и да не очекује да ће водити много рачуна о интересима Србије, али да ће бити добро ако САД направе заокрет у односима са Русијом.
"Видимо да америчка страна попушта у доста ствари, нуди Русији руку сарадње. Неће се то променити преко ноћи. Не очекујем да ће после свега што се дешавало претходних дана затезати на НИС-у, нисам сигуран. То није питање од пресудне важности за Русију, али није ни неважно, због релација са Србијом и зато се сигурно дипломате и током ових састанака са америчком страном баве и питањем НИС-а. Ово је игранка која је много већа од НИС-а и гађа односе између Русије и Србије. Ако не буде продужења рока, бојим се да ће опције за нас бити неповољне", каже Савић.
Он указује да би то значило даљи притисак на Србију да уведе санкције Русији.
"Оптимиста сам да нам се неће десити најцрњи сценарио. Најгори проблем за Србију јесте да нас америчка страна натера на тзв. непријатељско преузимање. Неће НИС да прода свој удео, поготово неће пет одсто, а ни Американци неће да Србија буде само већински власник, већ да Русија попуно изађе из целе приче. Ако остану при томе, бићемо у проблему", сматра професор.
Он указује да би национализација руске компаније била озбиљан преседан и да не би нанела штету само руској страни, већ и Србији.
"То је непријатељско понашање у условима тржишне привреде и лош сигнал за све стране инвеститоре који долазе у Србију. Изговор који користе Американци, да НИС финансира сукоб у Украјини, је смешан закључак, колико тај рат кошта и колико траје у поређењу са приходима компаније, су кап у мору. То су смешне приче. Американци иду на то да казне Србију, јер није увела санкције Русији, а кад неко хоће да вас казни, он хоће да вас сатре и понизи", указује Савић.
Национализација није по закону
Било би лако национализовати НИС да је и даље на снази Закон о национализацији приватних привредних предузећа који је ФНРЈ усвојила децембра 1946. године, али "Форбс Србија" пише да овај, као и десетине прописа којима се у бившој држави легализовало одузимање приватне имовине одавно нису на снази. Додају и да нема новијег прописа који би регулисао поступак национализације и околности у којима би се приватна својина могла отуђити, осим ако се та имовина не узима зарад изградње неког објекта од јавног интереса, а што регулише Закон о експропријацији.
"У Републици Србији нема важећих закона о национализацији. Ово нарочито имајући у виду чињеницу да је одредбом члана 58. став 1. Устава Републике Србије као лекс супериор, прокламовано да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона", рекао је Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
"Форбс Србија" пише да је јасно да држава има моћ и механизме да Русима узме њихов удео у НИС-у, али указује да би то свакако са собом повлачило и политичке и потенцијалне правне последице.
Три потенцијална решења
Ових дана се спекулисало да су поједине банке најавиле да ће наредних дана почети да наплаћују кредите које су одобриле Нафној индустрији Србије, али професор Љубодраг Савић каже да не очекује да ће се то десити.
"Не могу банке да наплате кредите пре истека рока. Постоје уговори и то иде својим током. Једино ако НИС не може да враћа. Уопште не очекујем да ће доћи до такве ситуације, што се мене тиче та опција је искључена. То су спекулације и не треба се тиме бавити. И те банке живе од НИС-а и других предузећа. Није ни њима у интересу да преломе преко колена, они гледају сваки динар", сматра Савић.
Душан Бајатовић је рекао да је оптимиста када је у питању проблем са америчким санкцијама НИС-у и навео да је једно од могућих решења да добијемо безусловно одлагање, временски орочено, како бисмо завршили разговоре и договоре са Русијом.
"Друго решење је да НИС настави да ради под одређеним условима, а треће да нам се дозволи нека врста активности у самој Нафтној индустрији Србије, за које је претпостављено да ће тражити да то буде контролисано, односно да се у погонима настави прерада нафте и добијање нафтних деривата", рекао је Бајатовић.
Он је подсетио да је 80 одсто деривата који се продају у Србији из НИС-а, а 60 одсто у малопродаји, као и да НИС има 12.000 запослених, да пуни најмање 2,5 одсто буџета на годишњем нивоу и да би било оправдано да нам се продужи рок и да се направи неки договор.