Нови облик побуне потрошача: Од понедељка ће се бојкотовати један трговински ланац

Пореска управа још није објавила какви су ефекти бојкота пет трговинских ланаца, који је трајао од понедељка до петка прошле недеље, а удружења потрошача од понедељка најављују нови. Удружење "Ефектива" пoзвалo је грађане на трећи талас "побуне потрошача" у којем ће купци избегавати да купују у једном тргoвинском ланцу.

Хрвати полудели за руским производима: Долазе у Србију да их купују

У анкети која је спроведена на друштвеним мрежама на мети купаца први се нашао "Делез", у чијем власништву су продавнице "Макси" и "Шоп енд го", а који је добио чак 66,8 одсто гласова купаца који сматрају да их треба бојкотовати због високих цена.

"Од понедељка 24. фебруара крећемо са бојкотом продавница компаније 'Делез', који ће трајати до недеље 2. марта. Након тога иде недеља бојкота 'Меркатора', па 'Лидла'", каже Дејан Гавриловић, председник Удружења "Ефектива".

За бојкот "Меркатора" изјаснило се 20,7 одсто анкетираних потрошача, док је на трећем месту "Лидл" са 7,3 одсто гласова, док су домаћи трговински ланци "Универекспорт" и ДИС добили 3 и 2,2 одсто гласова купаца који сматрају да их треба бојкотовати због високих цена. Гавриловић каже да ће тим редоследом појединачни бојкот и ићи.

Наш избор

Шта ценама даје гас: Чоколада, кафа и уље не престају да поскупљују (ГРАФИКА)

Ефекат првог бојкота, који је трајао само један дан, 31. јануара био је пад промета пет трговинских ланаца од 4,5 милиона евра, односно 37 одсто. Порезници су навели да је у петак 31. јануара године број издатих фискалних рачуна био 865.758, што је 292.227 мање у односу на претходни дан и 237.401 мање него 17. јануара, односно око 21,5 одсто.

Ова акциjа нaстaвљa сeриjу пoтрoшачких протеста, кojи су пoчели у jануару, с циљем смањења високих цена у тргoвинским ланцима.

Републички завод за статистику је објавио да су у јануару у Србији потрошачке цене биле повећане за 4,6 одсто у поређењу са истим месецом претходне године. У продавницама, међутим, тај раст цена делује као много већи.

Дејан Гавриловић каже да раст цена, првенствено хране, може да заустави само смањена потражња и да ће, све док купци пристају на садашње услове, цене и даље расти. Он указује да је највећи раст цена забележен код хране и хемије, односно код производа без којих потрошачи не могу.

Цене намирница у региону су јефтиније него у Србији, па наши грађани због тога одлазе у Републику Српску, Хрватску и Мађарску. У Северној Македонији се продају српски производи који су јефтинији него у нашим радњама.

Иако се купцима чини да је у Србији ситуација најгора и да су цене свугде веће него код нас, изгледа да је незадовољство потрошача једнако у свим државама у региону, одакле такође стижу најаве бојкота трговинских ланаца.