Док су Сједињене Државе и већи део Европске уније "отресли" пандемијску рецесију и поново покренули своје економске моторе, немачки је потпуно зарибао.
Привредни раст помогао је да Немачка постане трећа по величини светска економија. Данас, немачка економија није већа него пре пет година, а предвиђања нису ништа боља ни за 2025 - анемични раст од 0,3 одсто ове године.
Заправо, пише "Њујорк тајмс", ситуација у Немачкој уочи избора "није ништа друго до национална криза".
Земља која се дуго поносила својом радном етиком и својом производном снагом сада гледа како глобални ривали јуре поред ње.
"Економска политика у Немачкој је у дроњцима", рекао је на предизборном митингу Стефан Палеш, привредник из Стромберга и навео неколико индустрија у кризи, укључујући грађевинарство, традиционалну производњу аутомобила и електрична возила.
Пословни лидери и многи забринути гласачи користе исту реч када описују шта је пошло наопако: конкурентност.
Осећају се као да су фудбалска звезда која одједном не може да пронађе мрежу, или маратонац који не може да држи корак са водећом групом. И осећају се као да се то догодило скоро преко ноћи.
"Дефинитивно верујем да можемо да се такмичимо", рекао је Кристијан Клајн, извршни директор немачког софтверског гиганта САП. "Али неке основне ствари морају да се промене."
Разлог стагнације Немачке делимично лежи у томе што су се политичари "кладили" на глобализацију која се (још увек) није исплатила.
Чак и са великом базом потрошача код куће, немачке компаније се ослањају на инострана тржишта за раст продаје. Више од четири петине немачке привреде зависи од трговине, у поређењу са отприлике четвртином америчке привреде. Претња глобалног трговинског рата, подстакнута Трамповим таксама, надвија се над свима.
Тржиште које је некада изгледало најперспективније, Кина, сада више није у игри, а немачке компаније још нису пронашле друга тржишта која би заменила њихову успорену кинеску продају.
Већи део немачког економског идентитета везан је за фабрике, односно производњу. А производња у Немачкој готово па стоји. Разлог - скупи енергенти, што је последица санкција Русији.
"Њујорк тајмс" је издвојио и недостатак радне снаге за слабе перформансе економије, што је привукло већи број миграната него у остатку ЕУ који су, пак, политички проблем за Немачку.
За бројне бираче, све се своди на једну ствар: земља више не личи на Немачку у којој су одрасли и коју желе назад.