Стручњак за међународно право: Санкције НИС-у казнена мера са екстратериторијалним дејством

Члан ИО Светског удружења за међународно право Миленко Крећа изјавио је да је увођење америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС) казнена мера са екстратериторијалним дејством.

"Ова врста мера има свој основ у националном праву, али производи екстратериторијална дејства са циљем промене политике", рекао је он за данашњу "Политику".

Крећа је навео да су овакве мере, по правилу, економске природе и да их практикују у највећој мери САД као израз неоимперијалне политике, али и да њима често прибегава и Европске унија, и то искључиво према државама, ентитетима и појединцима који нису део ЕУ.

"Такође амбиција ЕУ да делује као независан глобални актер повремено долази у сукоб са политиком САД, које претендују на статус глобалног хегемона. Тада САД предузимају секундарне санкције и према ентитетима из ЕУ, а као одговор на секундарне мере САД, ЕУ је предузимала противмере", рекао је он.

Према речима Креће, секундарне економске мере су у флагрантном сукобу са низом фундаменталних правила међународног права.

Он је објаснио и да се термин "санкције" широко користи, мада је у основи неприкладан у међународном праву.

"Наиме, у складу са принципом владавине права, под санкцијама ваља разумети мере које суд или други орган овлашћен да доноси обавезујуће одлуке предузима према субјекту аутору противправног акта.

Овако схваћене санкције су ретке у међународној заједници. Мере које се колоквијално називају санкцијама предоминантно су једностране принудне или рестриктивне мере које државе предузимају у међусобним односима у случају кршења правила међународног права", рекао је Крећа.

Нагласио је да је основ тих мера у самопомоћи, односно реакцији државе оштећене кршењем правила међународног права у одсуству реакције организоване међународне заједенице.

Крећа је на питање како међународно право гледа на употребу нуклеарног наоружања рекао да питање употребе нуклеарног оружја, чија деструктивна моћ представља претњу како самој цивилизацији, тако и комплетном екосистему планете, представља једно од најконтроверзнијих питања међународног права.

"Мишљења о легалности употребе нуклеарног оружја су подељена. С једне стране је мишљење по коме је употреба нуклеарног оружја илегална, јер је противна низу правила међународног права, почев од права на живот појединца и људских колективитета, преко правила о заштити животне средине до права оружаних сукоба и хуманитарног права", рекао је он.

У том смислу, како је истакао, редиговане су и бројне резолуције Генералне скупштине УН, које, иако саме по себи нису обавезујуће, изражавају правну свест међународне заједнице.

"С друге стране је мишљење да је у извесним ситуацијама употреба нуклеарног оружја допуштена. Истиче се да употреба атомских бомби 1945. године од стране САД није осуђена као илегална, што је генерисало обичајно правило о допуштености употребе тог оружја у извесним ситуацијама", рекао је Крећа.

Наш избор

Назире ли се решење за НИС у фотофинишу: Америка пружила руку Русији, а где је ту Србија?

Он је навео и да допуштену употребу нуклеарног оружја изричито предвиђају и национални прописи свих нуклеарних сила и да се у тим прописима употреба нуклеарног оружја прећутно изводи из шире или уже схваћеног права на самоодржање и заштите виталних интереса.

Крећа јеистакао и да је мишљење суда према том питању амбивалентно и произлази из наглашено формалистичког приступа.

"Иако нема посебног инструмента о забрани нуклеарног оружја, забрана се може извести из целокупности аката који деривирају из правне свести међународне заједнице у целини да би употреба нуклеарног оружја била акт самоуништења човечанства. Не треба, међутим, губити из вида да је Међународни суд правде, као светски суд, надлежан за тумачење међународног права", закључио је Крећа.