Економија
Министарка енергетике о санкцијама НИС-у: Држава има више планова и сценарија, сутра није "дан Д"
Ђедовић Хандановић је рекла да се сутра, када би према најавама америчке санкције према НИС-у требало да ступе на снагу, неће ништа епохално да се деси и да пумпе настављају да раде
Још нема назнака да ће најављене америчке санкције Нафтној индустрији Србије које би требало да ступе на снагу сутра у шест ујутро по нашем времену бити одложене. Компанија НИС је, уз подршку Владе Србије и Владе Мађарске, тражила продужење рока за примену санкција од 90 дана.
"Теоретски је све могуће, па и одлагање санкција Нафтној индустрији Србије у минут до 12, али ми морамо да разматрамо сценарије уколико до тога не дође, да се осигурамо, да се настави снабдевеност на пумпама, рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић за Танјуг.
Она је истакла да грађани немају разлога за бригу, панику и стварање залиха.
"Наставићемо наш посао у смислу разговора, да видимо да ли те две стране могу да се приближе. Наш циљ је да наставимо да учвршћујемо и градимо односе са новом администрацијом САД, са којом има доста слуха и разумевања и за сарадњу у другим областима, и у енергетском сектору. И да очувамо добре односе са Руском Федерацијом и да поштујемо наше законе, али и међународни правни оквир, да заштитимо имовину инвеститора, а да опет, пре свега, заштитимо интересе наших грађана", казала је министарка.
Она је истакла да је зато најбитније да се осигура снабдевеност тржишта и истакла да грађани апсолутно немају разлога за бригу.
"Свесни смо да ће привредни субјекти евентуално морати да се пребаце на друге компаније, зато смо разговарали са другим нафтним компанијама да повећају увоз, а опет да државне установе побољшају логистику да се то уради, када је у питању железнички или речни транспорт. Са друге стране, да Рафинерија у Панчеву настави у догледно време да ради неометано и да искористи све оно што може од капацитета, док се тражи одрживо решење", казала је Ђедовић Хандановић.
Плаћање горива без проблема
Она је објаснила да је једна од могућности да се постигне свеобухватни договор између САД и Русије, пре свега политички, а онда и економски, али је указала да је то нешто на шта ми не можемо да утичемо. Додала је да можемо да "наставимо да разговарамо са обе стране, па да приближимо мало те разлике у ставовима, а да у међувремену надгледамо снабдевеност тржишта и да НИС настави да снабдева тржиште".
"Грађани ће сигурно моћи да купе гориво, требало би све да настави да функционише као и до сада. Није прича да ће се плаћати само за кеш. Остаје да се види за две или три институције како ће реаговати. Радимо у координацији са другим државним органима да не би било превеликих промена сутра", поручила је министарка.
Министарка је нагласила је да држава наставља да разговара и са америчком и руском страном како би се дошло до дугорочних решења за НИС.
''Сутра није никакав дан Д, нити ће било шта епохално да се деси. Пумпе настављају да раде, снабдевеност ће бити настављена и то је наш циљ. Наравно да ћемо надгледати тржиште и да ћемо деловати у складу са свим могућим мерама које будемо предвидели и доносили у будућем периоду'', рекла је Ђедовић Хандановић.
Компанија Јанаф је јуче саопштила да је с МОЛ групом склопила Уговор о транспорту 2,1 милиона тона нафте системом Јанаф који ће важити до децембра ове године, као и уговор о складиштењу нафте на Терминалу Омишаљ и Терминалу Сисак за раздобље до краја 2027. године.
С обзиром на то да се раније помињала могућност да Србија настави снабдевање нафтом преко посредника, због санкција америчке администрације ка нафтној компанији НИС која је већим делом у власништву руског "Гаспрома", остаје да се види да ли ће ово бити начин да Србија премости санкције.
Могућност да нека од иностраних нафтних компанија, а незванично се спомињао МОЛ, купује за НИС нафту на светском тржишту, коју ће овој компанији препродати у Србији, је опција која би барем привремено решила проблем снабдевања, јер Србија и највећим делом управо добија нафту преко Јанафа из Хрватске, чланице Европске уније.
Сједињене Америчке Државе су 10. јануара увеле санкције "Гаспромњефту" и њеним подружницама, којима, између осталог, припада и Нафтна индустрија Србије.
Американци су захтевали да Руси изађу из НИС-а до краја фебруара, а НИС је упутио званичан захтев Одељењу за контролу стране имовине Секретаријата за финансије (OFAC) САД за одлагање санкција. Продужетке до 90 дана подржали су и Београд и Будимпешта, с обзиром на значај који НИС има и за снабдевање нафтом мађарских компанија, али и за привреду у региону.
Одлуку америчке администрације чека и хрватски ЈАНАФ, који је такође тражио одлагање како би НИС испоручио уговорене количине нафтоводом до краја 2026.
Бивши амбасадор САД у Србији Кристофер Хил тврдио је да је за Србију једино одрживо решење излазак руског капитала из НИС-а, наводећи да се капитал Нафтне индустрије користи за "финансирање рата у Украјини". Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров поручио је да НИС ни у ком случају не може бити предмет национализације.
Компанија "Гаспромњефт" је власник 50 одсто акцијског капитала НИС-а, "Гаспром" 6,15 одсто, 29,87 одсто акција поседује Република Србија, док остатак припада мањинским акционарима.
Око 80 одсто деривата који се продају у Србији је из НИС-а, а 60 одсто у малопродаји, НИС има 12.000 запослених и пуни најмање 2,5 одсто буџета на годишњем нивоу.
