
Ефекти побуне потрошача: Мења ли бојкот навике купаца и како утиче на трговинске ланце

Подаци Пореске управе и Удружења "Ефектива" о бојкоту трговинских ланаца дијаметрално су супротни. Док заступници потрошача тврде да је "побуна купаца" од пре две недеље била успешна, порезници кажу да је пад промета у пет трговинских ланаца био симболичан, и да је износио тек четири одсто.
Како каже председник "Ефективе", Дејан Гавриловић, податке су чекали дуже од две недеље, а када су их коначно добили, тешко им је да у њих и поверују. Претходних дана су и они, и бројни потрошачи, били сведоци празних продавница и тек понеког купца између рафова.

"Након две недеље добацивања мејловима и нашег тражења да нам се доставе финансијски резултати бојкота пет трговинских ланаца, који се догодио у периоду од 10. до 14. фебруара коначно смо их добили од ПУ. Оно што је занимљиво, на дан бојкота упозорења 31. јануара, ови трговци, су имали укупан промет од 911 милиона динара, док је у недељи бојкота, просечан дневни приход био 1.250.000.000. У недељи пре, просечан дневни приход је био 1.308.000.000. Да ли је ПУ било потребно две недеље да наштелује податке или потрошачима не сметају високе цене, онако како су им сметале 31. јануара, остављамо потрошачима да закључе сами", каже Дејан Гавриловић.
Он напомиње да још не знају како је протекао прошлонедељни бојкот продавница компаније "Делез", али да су сигурни да је било пада промета. Оно у шта, такође, верују, је да ни овог пута неће брзо добити податке из Пореске управе.
"Видели смо снимке празних објеката, а по званичној статистици ПУ, бојкота као да није ни било, што је нама више него чудно. Јер, зашто смо онда добили упозорење из 'Делеза' и претње тужбама, ако није било пада прихода због бојкота. Уверени смо да бојкот има онај најбитнији ефекат, а то је промена навика потрошача, који су схватили и јасно ставили до знања, да неће ћутати на политику неправедно високих цена", каже Гавриловић за РТ Балкан.
Из "Ефективе" очекују позитивна дешавања у наредном периоду и напомињу да су већ сада акције веће него раније, а напомињу да неки трговци најављују и реално снижење редовних цена.
"Људи су навикли да купују у најближој радњи и то је предност малопродајних објеката "Максија", јер их има највише. Потрошачи сада схватају да може и другачије, да имају алтернативу, а новац је мотив, само треба мало освестити људе. То се тренутно и дешава. Ко не воли да уместо 4.500 динара, да хиљаду динара мање. Постоји алтернатива која доноси уштеду и буди се тај инат, неће да дозволе да их неко 'шиша' као овце. Дугорочно, трговински ланци губе ову битку, а ко не промени своју политику цена, изгубиће купце. Питање је само када ће да реагују, то ће се сигурно догодити у последњем тренутку, када њима 'догори'", сматра Гавриловић.
Као пример реакције трговинских ланаца он наводи чоколаду од 300 грама, која је коштала и више од 1.000 динара, а сада је готово упола јефтинија у свим највећим трговинским ланцима, али указује и да је у свим радњама цена од 599 иста, што, како истиче, сведочи о договору продаваца на коју је скренула пажњу и Комисија за заштиту конкуренције, која још спроводи анализу на тржишту.
Премијер Милош Вучевић изјавио је у суботу да је припремљен "озбиљан закон" који треба да регулише како се формирају цене и који би се позабавио проблемом високих маржи.
Др Вељко М. Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду сматра да бојкот трговинских ланаца може извршити притисак на власнике радњи да смање цене, али указује да његов успех зависи од неколико фактора. Пре свега од одзива потрошача који учествују у бојкоту и од тога колико он траје.
"Ако траје дуже, већи је притисак на трговце због смањеног промета и прихода. Уколико постоји јака конкуренција, потрошачи могу преусмерити куповину ка другим продавницама, што може натерати бојкотоване ланце да смање цене како би повратили купце. Ако купци могу лако пронаћи замене за производе или услуге које бојкотују, трговци ће бити под већим притиском да прилагоде цене", објашњава Вељко Мијушковић.
Он сматра да бојкот може имати различите последице, од финансијских губитака за трговце, преко промене пословних стратегија и утицаја на добављаче, али и дугорочних промена на тржишту.
"Смањење продаје може довести до смањења прихода и профита бојкотованих ланаца. Трговци могу бити приморани да смање цене, побољшају квалитет услуге или да прилагоде понуду како би привукли потрошаче назад. Смањена продаја може негативно утицати на добављаче који сарађују са бојкотованим ланцима, посебно ако су од њих зависни. Успешан бојкот би могао донети и дугорочне промене на тржишту и у пословној етици и пракси, а могао би повећати и свест потрошача о њиховој моћи на тржишту", указује др Вељко Мијушковић.
Из "Ефективе" поручују да би потрошачи требало да схвате да имају највећу снагу и да одређују правила игре и указују да су потребни слога и солидарност, да би се помериле границе и пале цене.