
"Дан увече": Трампова ескалација царинског рата са Кином и последице

Иако светска јавност можда није веровала у све што је Трамп говорио током своје председничке кампање, чињеница је да је од уласка у Белу кућу агресивно почео да спроводи макар нека од минулих обећања.
На ред је дошло оно по питању трговинске размене са Кином и увођења виших царина.
Истина, не у висини од 60 процената како је говорио раније, већ од 10 што, заједно са претходним царинама износи укупно 20 процената. Ипак, да са Кином неће моћи лако као са Канадом и Мексиком поручио му је Пекинг најављеним царинским контрамерама у износу од 10 до 15 процената али и процесима против Вашингтона.
У вечерашњој емисији отварена је тема нове рунде царинског рата између ове две силе која траје још од Трамповог првог мандата и анализирана је сврха овакве реторике из Вашингтона и коју земљу овакве мере могу више да коштају. О овој теми у емисији "Дан увече" телевизије РТ Балкан говорили су: новинар Бранко Жујовић и аналитичар Бранко Павловић.
Павловић, говорећи о одговору Кине и промени тона који стиже из Пекинга, каже да на тај начин покушавају да уразуме америчку страну пре него што буде касно, пре него што се ствари откотрљају предалеко и да не би случајно неко из САД дошао аналитички до закључка како ће Кина некако поклекнути временом и помислити "само још мало, па смо их сломили".
"Кина им каже 'не, ово је ништа, идемо до краја у сваком виду и у сваком облику' као одвраћање, као упозорење", каже Павловић.
"Кина их упозорава, упозорава и све друге, јер овде постоји тај жесток притисак на Мексико и Канаду, где они шаљу сигнале да би можда могли да избегну удар на себе тако што би се и они прикључили царињењу кинеске робе, где Кина и у односу на Канаду већ реагује контрамерама", истиче он.
Наглашава да је то једна стабилност и одлучност Кине и покушај да се уразуми цео Запад а поготово Америкa.
Жујовић на питање какав конкретан корак би Кина могла да предузме и како би то даље могло да се одрази на САД и глобалну јавност рекао је да се чини да Кина од пре 10 година и Кина данас нису исте.
"Кина од пре осам или 10 година, у време када је Трамп обављао свој први мандат и Кина чак из времена Џозефа Бајдена и Кина данас напросто нису исте Кине. Пекинг је пре 10-ак година заузимао једну резервисанију позицију, није одговарао тако жустро. Кина је данас свесна своје снаге и спремна је да узврати. Мера узвраћања зависиће искључиво од Доналда Трампа и САД", сматра Жујовић.
Подсетио је да је Кина у 18. веку производила једну трећину светских добара и додао да је због тога претрпела један ужасан 19. век и прву половину 20. века.
"Један огроман дефицит који су тада велике силе Европе имале у трговини са Кином 'пеглан је' присилним извозом опијума. Имали смо два опијумска рата. Тај 19. век у Кини је тешко описати, тешко је описати колико је сама држава претрпела насиље. Сад имамо 21. век у ком Кина производи приближно трећину производа у свету и сада се поставља питање како ће те велике силе и САД које и даље предводе тај блок, са промењеним односима од како је Трамп дошао поново у Белу кућу, ће они да се поставе према Кини", рекао је Жујовић.
Како је истакао, пре 20 или 30 година нико није могао да замисли да ће "комунистичка" Кина, како је представљају у западним мејнстрим медијима, инсистирарти на слободи трговине и додао да је то било незамисливо.
"Мера сукоба ће зависити од Вашингтона, јер Кина са једним повећаним самопоуздањем приступа читавој тој ствари и одговара знатно жустрије и одлучније", констатовао је Жујовић.
Павловић је рекао да је Кина сигурно неће одустати од једне тихе дипломатије, која би припремила један сусрет на врху између председника Си Ђинпинга и Трампа.
"Познато је кинеско стрпљење, они гледају стратешки, што не значи да ће радећи у том правцу Кина попустити у било чему, обрнуто, она себе види заједно са Руском Федерацијом као лидера једног потпуно новог настајућег света", истакао је он.
Подсетио је на речи кинеског министра спољних послова Ванг Јиа, који је пре пар дана на конфернцији за штампу у Пекингу, рекао да пријатељства треба да буду трајна, а интереси заједнички.
"То је свет без империјализма и Кина стоји на бранику тога јер то даје највећу могућу развојну компоненту целом свету који хоће томе да се прикључи", сматра Павловић, додајући да је Кина из много углова спремна на различите потезе.